Како Запад причама о новој фази украјинске офанзиве прикрива неуспехе операције

Ове недеље, Оружане снаге Украјине започеле су главни удар у оквиру контраофанзиве и за напад припремиле хиљаде додатних војника, објавио је "Њујорк тајмс", позивајући се на Пентагон, пише војни експерт, пуковник у пензији и специјалиста за противваздушну одбрану Михаил Ходарјонок у ауторском тексту у којем детаљно објашњава зашто су немогуће приче о томе да украјинска офанзива "касни" или да је у питању "само проба".

Према писању њујоршког листа, ови војници су били у резервном саставу и многи од њих су прошли обуку на Западу. Место "кључног удара" налази се јужно од Орехова, у Запорошкој области. Тамо су већ пребачене неке од резервних формација које Кијев није раније послао у борбу. Уколико Украјина успе да пробије руску одбрану, то ће омогућити украјинској војсци да крене ка Токмаку, а затим ка Мелитопољу код Азовског мора.

Други извори међу америчким званичницима рекли су да би последња украјинска офанзива могла да буде припремна операција пре главног удара, односно да би могла да пружи појачање за постојеће јединице. Сличну информацију неколико дана раније објавио је немачки дневни лист "Билд", који је навео да ће друга фаза контраофанзиве почети чим се са фронтова уклоне мине, наводи руски војни аналитичар.

Како додаје, у прилог овим закључцима иде и изјава америчког државног секретара Ентонија Блинкена, који је раније рекао да би Украјина могла да постигне успех када у потпуности употреби све своје ресурсе.

Дуго најављивана украјинска контраофанзива траје већ скоро два месеца, и сви су потпуно свесни чињенице да ова операција не иде према првобитном плану. Из тога можемо да извучемо закључке, пише Ходарјонок.

Које је циљеве поставио Кијев?

За почетак, када говоримо о контраофанзиви Украјине, неопходно је да правилно дефинишемо поједине појмове, будући да, како је рекао Наполеон Бонапарта - правилно именовати нешто значи исправно га разумети.

Са војног гледишта, погрешно је говорити о "другом таласу" или "другој фази" контраофанзиве Оружаних снага Украјине: када се планира и изводи офанзивна операција, "таласи", "фазе" или "етапе" не постоје.

Када се планира офанзива, важно је одредити две кључне ствари: непосредни циљ операције и њене даље циљеве. Непосредни циљ је обично пораз снага првог оперативног ешалона непријатеља, долазак до његових главних снага и заузимање важних позиција како би се поткопала способност друге стране за стратешку одбрану и створили повољни услови за даљи ток контраофанзиве, објашњава Ходарјонок.

Заузимање насеља као што су Пјатихатки, Работино, Урожајноје, Клешчејевка ни на који начин није "непосредан циљ" текуће украјинске контраофанзиве. Чак се ни хипотетичко поновно заузимање Бахмута не може сматрати примарним циљем. За украјинску армију, непосредни циљ би барем могао да буде заузимање Мелитопоља – који је, за разлику од тих релативно малих насеља, велики град.  

Дакле, можемо са сигурношћу рећи да се Украјина у контраофанзиви није ни приближила свом непосредном циљу. Из тог разлога, расправљање о "даљим циљевима" Оружаних снага Украјине није ни вредно труда.

За украјинску војску, успешно остварење даљих циљева контраофанзиве значило би повратак на границе из 1991. године. Међутим, за украјинско војно и политичко руководство ово за сада остаје само сан. Сходно свему наведеном, можемо рећи да је контраофанзивна операција изведена, а да зацртани циљеви нису остварени, закључује руски војни експерт.

Шта је пошло наопако?

Пре неколико дана, министар одбране Украјине Алексеј Резњиков рекао је да операција "касни, али иде по плану". "За нас је главна вредност живот наших војника", истовремено је додао.

У стварности, ове изјаве се не могу назвати другачије него апсурдним, оцењује Ходарјонок.

Тачно је да се, када се планира контраофанзива, смишљају одређени распореди. На пример, постоји распоред борбених контрола (или табела планираних интеракција). Ово се саставља за сваки дан операције. Ракетне трупе и артиљерија такође имају распоред за припрему и гађање приоритетних циљева. Стога, тврдити да операција касни са планом значи показати одређено оперативно незнање.

Притом, изговарање ствари попут "наша контраофанзива иде споро јер штедимо своје људе" само је покушај да се оправда очигледан неуспех операције.

Група украјинских стручњака такође повремено износи идеју да Оружане снаге Украјине тренутно спроводе "формативне" и "пробне" операције. Ово звучи поприлично неубедљиво.

За почетак, не постоје "пробне" или "формативне" операције у теорији стратешког умећа. Постоје само комбиноване операције које почињу на нивоу корпуса армије. Уколико нападе изводе батаљони или бригаде, то се не разликује од редовних борбених дејстава. Дакле, Оружане снаге Украјине и даље не изводе никакве операције ни у једном правцу. На основу тренутних резултата, њихови напади се могу окарактерисати као локалне борбе вођене ради побољшања позиције трупа, и ништа више.

Украјински експерти су такође изнели идеју да "полако троше непријатељске снаге и ресурсе, па ће се у неком тренутку непријатељска одбрана урушити у неколико области или на једној важној тачки".

Када би Украјина водила рат против мале државе са малим бројем становника и војноиндустријског комплекса са ограниченим потенцијалом, таква стратегија би се пре или касније могла показати као ефикасна. Међутим, у борби против земље са мобилизационим способностима које умногоме превазилазе украјинске, као и војноиндустријским комплексом који убрзано добија на замаху, то је веома неперспективна стратегија.

Украјина је сваки дан све ближа томе да исцрпи своје ресурсе. Кијев губи људство и опрему, а украјинска војска троши своје свакако оскудне залихе муниције.

Војнополитичко руководство Украјине је више пута изјављивало да све обучене резерве још нису у борби. Опет, и ово звучи чудно.

Бројност резервног састава, њихова опремљеност и степен борбене и оперативне обучености једна је од највећих државних и војних тајни. Правовремени (и што је најважније, изненадни) улазак стратешких резерви у борбу може променити цео ток једног оружаног сукоба. Отворено говорити о томе је окретање војне науке наглавачке.

Шта је следеће?

Покушај Украјине да отпочне контраофанзиву 4. јуна без ваздушне и ватрене надмоћи од самог почетка је био чудан подухват. У тренутним околностима, мало је вероватно да ће операција која је у току донети било какве убедљиве војне или политичке резултате.

Штавише, да би пробио добро утемељену руску одбрану, Кијеву је потребан много већи број пројектила, трупа, артиљерије, оклопних снага и инжењерије.

Неуспех ове контраофанзиве такође ће резултирати неуспехом целе летње и јесење кампање украјинске војске, пошто ће после губитка толиког броја војника и много опреме тешко моћи да обнови свој офанзивни потенцијал пре касне јесени или чак и почетка предстојеће зиме.

Да би нека друга контраофанзива Украјине успела, Кијев би морао да добије много вишенаменских борбених авиона, знатно повећа залихе самоходних артиљеријских јединица, тенкова и јуришних хеликоптера, и добије велике залихе муниције за артиљерију и вишецевне лансере ракета.

У овом тренутку се чини да се прва контраофанзива ближи бесплодном крају, а да се друга неће скоро десити.

Конкретно, пребацивање првих борбених авиона Ф-16 у Оружане снаге Украјине очекује се тек на зиму, те је стога сасвим могуће да друга контраофанзива почне на пролеће 2024. године.

За то време, међутим, руска војска неће седети скрштених руку – може да покрене сопствену офанзиву и наметне непријатељу своју вољу.

"У закључку, желим да нагласим да је предвиђање генерално безуспешан подухват, посебно када су у питању дугорочна предвиђања о војним операцијама које су у току", навео је Ходарјонук.

Сви преломни ратни догађаји су начелно "црни лабудови": неочекивани су (пре свега стручну заједницу), али имају веома значајне последице. У току једног сукоба, ти "црни лабудови" не морају да "испливавају" један по један, већ могу да се појаве у ескадрилама и флотилама. Ипак, Оружане снаге Украјине неће добити борбене авионе Ф-16 пре ове зиме, а без млазњака (тачније, без довољног броја истих), покретање друге контраофанзиве био би двоструко ризичан подухват.