Још један цвет за руску војску: Нова хаубица "малва" ускоро у оперативној употреби

Поред "васиљока" (различак), "гвоздике" (каранфил), "акације", "тулипана" (лала), "гиацинта" (зумбул) и "пиона" (божур), Оружане снаге Руске Федерације ће ускоро бити опремљене још једним артиљеријским системом названом по цвету. Реч је о самоходној хаубици 2С43 "малва" (слез у преводу са руског језика) у калибру 152 мм, коју је развио "Централни истраживачки институт Буревестник", са седиштем у Нижњем Новгороду.

Прве скице дизајна нове хаубице појавиле су се још 2019, док је годину дана касније током војно-техничког форума "Армија 2020", на делу приказа затвореном за јавност представљен њен прототип. Jавност је први пут имала прилику да види "малву" већ током војне параде поводом дана победе у Великом отаџбинском рату, деветог маја 2021. године у Нижњем Новгороду, а у истом периоду Министарство одбране је започело тестирање овог артиљеријског оруђа.

Испитивање и евалуација окончани су средином маја 2023. године, што је потврдио и генерални директор концерна "Уралвагонзавод" Александар Потапов. Уколико "малва" добије препоруку Министарства одбране за увођење у оперативну употребу, први примерци самоходне хаубице могли би бити испоручени артиљеријским јединицама већ крајем године. Ово представља велики искорак за копнене снаге руске војске, будући да је ово прво артиљеријско наоружање монтирано на возилу точкашу, уколико не рачунамо A-222Е "берег", самоходни топ обалске артиљерије у калибру 130 мм, који користе искључиво јединице ратне морнарице.

Главне компоненте "малве" су хаубица у калибру 152 мм и тешка шасија са високим степеном мобилности, а читав комплекс чију посаду чини пет људи дугачак је 13 м, широк 2,75 м, висок 3,1 м и укупно тежи око 32 тоне.

Борбена способност "малве"

Примарно наоружање "малве" је  хаубица 2А64 у калибру 152 мм, коју користи и самоходно артиљеријско средство 2С19 "мста-с", намењена за уништавање командних положаја, утврђења, комуникационих чворишта, артиљеријских и минобацачких батерија, оклопних возила, средстава ПВО и живе силе непријатеља. Цев хаубице има компензатор трзаја са три прореза, односно рупе за преусмеравање барутних гасова приликом опаљења, избацивач, а испод система налази се преклапајући раоник за пренос силе трзаја на тло.

Захваљујући хидрауличним уређајима, хаубица се може покретати од 30 степени улево до 30 степени у десно по азимуту, односно од -3 до +70 степени по елевацији. Домет наоружања у склопу система "малва" износи 24,5 километара са стандардним пројектилима, док је ова вредност за муницију са гасним генераторима и помоћним ракетним погоном и даље непозната јавности. Међутим, на основу расположивих података о горепоменутој 2С19 "мста-с", у случају употребе пројектила са гасним генераторима домет би требао да буде око 29 км, односно око 36 км ако се користи муниција са помоћним ракетним погоном.

Максимална брзина паљбе је седам граната у минути, а самоходна хаубица може носити укупно тридесет комада муниције са одвојеним пуњењем (пројектил, погонско пуњење и каписла су растављени, ради лакшег руковања и ношења), размештених у сандуцима на возилу. Поред граната са конвенционалним пуњењима, хаубица 2А64 је позната и по чињеници да може користити нуклеарни пројектил 3БВ3, јачине једног килотона.

Према доступним информацијама, савремени систем управљања ватром је дигитализован, укључује високопрецизне навигацијиске уређаје и средства за размену података са другим борбеним платформама, на основу којих се аутоматски генеришу параметри за дејство по жељеном циљу. Значај оваквих уређаја постао је приметан у току Специјалне војне операције, у склопу које је забележен висок степен садејства извиђачких дронова и артиљеријских оруђа свих врста.

Када је у питању секундарно наоружање, прототип приказан 2020, односно 2021. године није био наоружан ни једним средством за самоодбрану. Са друге стране очекује се да ће верзије у серијској производњи бити опремљене средњим или тешким митраљезима у калибру 7,62х54 мм, тј. 12х108 мм.

Смањена тежина и повећана мобилност

Главну предност самоходне хаубице "малва" представља управо висок степен мобилности, остварен употребом точкаша, односно тешке шасије БАЗ-6010-027 коју производи "Брјанска аутомобилска фабрика". Ова четвороосовинску платформу велике носивости са погоном 8х8 покрће дизел мотор снаге 470 кс у комбинацији са мењачем са девет степена преноса.

На предњем делу носача позиционирана је оклопљена кабина, која пружа заштиту од дејства лаког пешадијског наоружања и гелера, служи за смештај петочлане посаде када је систем у маршевском положају и опремљена је уређајима за стварање димне завесе. На средишњем делу возила налазе се сандуци са муницијом и други пропратни подсистеми "малве", док је сама хаубица смештена у задњем делу шасије.

Постоји неколико разлога због чега су се конструктори из Русије после дуго времена определили за развој самоходног артиљеријског комплекса базираном на точкашу. Пре свега, њихова производња и употреба су знатно повољнији него што је то случај са самоходним артиљеријским системима на гусеничарима. Затим, одсуство куполе и оклопа на читавом возилу (осим кабине) довело је до значајно мање тежине, чиме је омогућен транспорт "малве" уз помоћ транспортних авиона попут Ил-76.

Додатно, поменута шасија може развити већу брзину и има висок ниво покретљивости при кретању на асфалтираним и земљаним путевима уз могућност савладавања нагиба од 60%, бочног нагиба од 40%, вертикалних препрека висине до 0,6 м, ровова ширине до 2 м и водених препрека дубине до 1,4 м. Ово је посебно корисно у случају избегавања противбатеријске ватре, што се показало као кључан фактор преживљавања на украјинском ратишту.

Њена максимална брзина на асфалтираном путу од 80 км/х је у просеку за 20 км/х већа од брзине самоходних хаубица гусеничара, иако такве платформе задржавају предност у кретању ван путева по суровом терену. Што се тиче поређења са вучном артиљеријом, поред набројаних предности, "малва" предњачи и у домену брзог и једноставног размештања на фронту, без потребе за помоћним возилима, уз оперативни домет од 1.000 км.

Иако се још увек чека почетак серијске производње, захваљујући описаним техничко-тактичким карактеристикама "малва" би се могла наћи у оперативној употреби руске војске до краја 2023. године. Такође, очекује се да ће у скоријој будућности овај систем, заједно са самоходном хаубицом 2С35 "коалиција-св", заменити старије варијанте платформи као што су "мста-с", "мста-б" и "гвоздика".