Оклопни падобранац: К-4386 „тајфун-ВДВ“

Ваздушно-десантна војска (ВДВ) Руске Федерације је посебан род у оквиру оружаних снага ове државе и уједно највећа падобранско-десантна сила на свету са 45.000 активних припадника. Поред бројности, ВДВ се истиче и по великом броју оклопно-механизованих јединица, опремљених оклопним возилима различитих врста од основних борбених тенкова до транспортера.

Већ неколико деценија уназад, ударну песницу тих јединца углавном су чинила гусенична амфибијска борбена возила пешадије БМД серије, специјално дизајнирана за обављање ваздушно-десантних операција. Међутим, у протеклих пар година у оперативну употребу ВДВ уведено је  неколико врста оклопљених точкаша, а највише пажње од њих завређује К-4386 из породице "тајфун", познат и као "тајфун-ВДВ".

Ради се о најсавременијем МРАП (Mine-Resistant Ambush Protected) борбеном оклопном возилу које је дизајнирала и производи компанија "Ремдизел", подружница чувеног "Камаза". Развој К-4386 започет је 2015. године, а први пут је приказано јавности током војнотехничког форума "Армија 2017" и до данас представља једино МРАП возило које може бити избачено из транспортног авиона уз помоћ падобрана.

Основна намена овог "тајфуна" је превоз људства и терета у склопу ваздушно-десантних мисија, уз могућност интегрисања различите врсте наоружања и опреме ради пружања ватрене подршке јединицама на терену.

Осим стандардне верзије постоји и самоходни минобацач 2С41 "дрок" базиран на овој платформи, чији су први примерци испоручени јединицама руске војске средином јула, а о коме ће бити више речи у некој од наредних анализа. За превоз и размештање точкаша у зону борбених дејстава користе се тешки транспортни авиони Ил-76 и Ан-124, али и највећи хеликоптери на свету Ми-26.

Дизајн, оклоп и и погон

"Тајфун-ВДВ" има стандардан дизајн за савремене оклопне четвороточкаше, па се мотор налази у предњем, возач и командир у средњем, док су терет и остатак посаде смештени у задњем делу. Посаду чини укупно осам чланова, укључујући возача и командира, а ради њиховог бржег укрцавања и искрцавања, поред двоје бочних уграђена су и врата у задњем делу трупа. Осим тога, на крову возила постоји отвор који намењен за директан приступ чланова посаде даљински управљаној борбеној станици (ДУБС), у случају мањих кварова и сличних ситуација.

Композитни оклоп К-4386 израђен је од мешавине челика и керамичких материјала и пружа висок степен балистичке заштите - ниво 4 (укључујући панцирну запаљиву муницију у калибру 14,5х114 мм) на свим странама по стандарду СТАНАГ 4569; висок степен противминске заштите – ниво 3а и 3б по истом стандарду, који подразумевају заштиту од дејства минско-експлозивних средстава масе до осам килограма, активираних испод точкова или средине возила; као и заштиту од удара артиљеријске муниције са високо-експлозивним пуњењем у калибру 155 м, на 60 м удаљености.

Возило је дугачко шест, високо 2,85 м и широко 2,54 метара, а има носивост од око 2.000 кг и укупну масу од 15.000 кг. Захваљујући робусном трупу, јакој основи и компактним димензијама, „тајфун-ВДВ“ може издржати удар до ког долази приликом слетања са падобраном, што је кључна карактеристика сваког оклопњака у употреби ВДВ-а. Специјално дизајнирани точкови од алуминијума, са пнеуматицима велике издржљивости осигуравају неометано кретање у суровим условима зоне борбених дејстава.

Са погоном 4х4, "камазовим" дизел мотором 610.10-350 снаге 350 кс, мењачем са девет степени преноса и два резервоара за гориво капацитета по 180 л, овај МРАП може развити максималну брзину од око 105 км/х и остварити домет од 1.000 км. Уградњом независног вешања са амортизерима, обезбеђена је удобна вожња и висок ниво управљивости на различитим врстама путева и терена.

Уз прилагодљив клиренс од 420 мм, возило може свладати нагиб од 60%, бочни нагиб од 36%, вертикалне препреке висине до 0,6 м, ровове ширине до 0,5 м и водене препреке дубине до 1,5 м без, тј. 1,75 м са десетоминутним припремама.

Главне предности у сегменту мобилности су способност обављања борбених задатака у планинским пределима на надморским висинама до 4.500 м и могућност избацивања из авиона на изразито удаљеним локацијама.

Системи наоружања, помоћна опрема и борбена употреба

Поред високог степена мобилности, "тајфун-ВДВ" се може похвалити и богатим арсеналом наоружања, односно даљински управљаном борбеном станицом БМ-30-Д "спица", коју је развио "Централни истраживачки институт Буревестник". Иако је првенствено дизајнирана за "тајфун-ВДВ", због велике ватрене моћи и поузданости овај ДУБС користе и друга борбена оклопна возила, међу којима и једна од варијанти домаћег "Лазара 3".

Примарно наоружање БМ-30-Д је чувени аутоматски топ "шипунов" 2А42 у калибру 30 мм максималног домета од два до четири километра у зависности од циља, са 300 комада муниције, који "хране" два ремена са високо-експлозивним и противоклопним гранатама, почетне брзине око 1.000 м/с. Већа прецизност обезбеђена је компензатором трзаја са два прореза за преусмеравање барутних гасова приликом опаљења.

Брзина паљбе је опциона и оператер може изабрати спорију од 200 до 300 или бржу од 500 до 800 метака у минути. Поред топа, ДУБС је опремљен помоћним митраљезом ПКТМ са 1.000 метака у калибру 7,62х54 мм, максималног домета од 1 до 1,5 км у зависности од циља и шест диспенсера димних граната, по три на бочним странама.

То оружје смештено је на крову "тајфуна" у оклопљеној куполи, која омогућава ротиратње наоружања од 360 степени по азимуту, односно од -10 до + 60 степени по елевацији. Изнад топа и митраљеза, налази се оптоелектронски систем, са уређајима за дневно и ноћно осматрање, термовизијском нишанском справом и ласерским даљиномером. Оператер врши дејство из унутрашњости возила путем аутоматизованог даљинског система управљања ватром, који обухвата балистички рачунар, стабилизатор и савремени дисплеј.

Имајући у виду описане карактеристике ДУБС-а, могло би се закључити да је "тајфун-ВДВ" способан за дејство по живој сили у заклону и на отвореном, лаким оклопним возилима, па чак и нисколетећим циљевима у ваздуху када се крећу релативно малим брзинама.

У зависности од потреба мисије, на К-4386 се интегришу различити помоћни уређаји и алати као што су: тактичке мердевине за упад, средства за извлачење возила, строб светла за ометање и дезоријентацију противника у ноћним операцијама, разглас, видео камера за осматрање и различити комуникациони системи.

Прва позната борбена употреба овог оклопног возила забележена је крајем септембра 2022. године у зони Специјалне војне операције. До сада је објављено више слика и видео снимака са непознатих локација украјинског ратишта на којима се могу видети ангажовани К-4386.  Интересантна је и чињеница да до сада није регистрован ни један њихов губитак, што довољно говори о њиховом квалитету, али и компетентности припадника ваздушно-десантних јединица, који су небројано пута доказали да спадају у елиту руске војске.