Оклопни транспортер БТР-82А је једно од најсавременијих возила ове врсте у оперативној употреби копнених снага руске војске. Настао је развојем и дубоком модернизацијом совјетских оклопњака точкаша БТР-80, због чега по спољашњем изгледу доста подсећа на свог претходника. Кључне разлике у односу на БТР-80 огледају се у унапређеном погону, стабилизатору наоружања и оптичко-нишанској справи са дневним и ноћним каналом, што је резултирало бољим оперативним перформансама.
Први примерци основне верзије, познате под ознаком БТР-82, тестирани су у децембру 2008. године, а након годину дана "Војно-индустријска компанија" (ВПК) и званично је представила прототип возила.
Транспортери су 2011. године уведени у оперативну употребу појединих јединица Јужног војног округа, а убрзо је одлучено да се производња са основне, преусмери на верзију БТР-82А. Најбитнија разлика две поменуте варијанте је њихово главно наоружање, па је тако уместо тешког митраљеза КПВТ у калибру 14,5х114 мм, на БТР-82А уграђен аутоматски топ у калибру 30х165 мм.
Примарна намена ових возила је транспорт припадника пешадијских и механизованих јединица током маршева и маневара, укључујући прелазак водених препрека, уз пружање заштите од дејства лаког пешадијског наоружања, минско-експлозивних средстава, гелера, ефеката атомског, биолошког и хемијског оружја и уништавање живе силе и лакше оклопљених циљева непријатеља.
Поред Оружаних снага Руске Федерације, БТР-82А се налази и у оперативној употреби војске Казахстана, Сирије, Азербејџана, Белорусије и Узбекистана.
Стари дизајн са повећаном заштитом и јачим погоном
Као што је већ поменуто, по дизајну БТР-82А је идентичан БТР-80 па се тако возач и командир налазе у предњем, трупе, купола и оператер наоружања (нишанџија) у средњем, а мотор у задњем делу возила.
БТР-82А је дугачак око 7,6 м, широк 2,9 м, висок 2,7 м, тежак између 15 и 16 тона. Поред стандардне трочлане посаде, може да превезе седморо људи.
Сви војници, осим возача, командира и нишанџије, имају засебне пушкарнице, кроз које могу дејствовати личним наоружањем и пружати додатну ватрену подршку. Улазак и излазак из транспортера врши се кроз бочне и кровне отворе, а непостојање задњих врата (осим на две верзије о којима ће бити речи у наставку), представља главну слабост возила, која посебно долази до изражаја у случају заседе.
Вишеслојни композитни оклоп трупа пружа заштиту од муниције у калибру 12,7х108 мм са предње, односно 7,62х39 мм са бокова и задње стране. Свеукупна заштита, у односу на БТР-80, унапређена је уградњом тзв. „spall liner-а“ у унутрашњости возила, намењеним за умањивање штете од крхотина и гелера у случају пробоја спољашњег слоја оклопа.
Такође, доњи део транспортера ојачан је ради повећања заштите од минско-експлозивних средстава, а нова седишта и вешање имају способност апсорпције енергије чиме се осигруава безбедност свих 10 чланова посаде. Возило је опремљено и комплетом за АБХО, односно атомско-биолошко-хемијску одбрану.
БТР-82 има погон 8х8, дизел мотор са турбопуњачем "камаз" 740.13-300 јачине 300 кс у комбинацији са ручим мењачем, са пет брзина за кретање унапред и једном за кретање уназад. Укупан капацитет резервоара за гориво износи 300 л (2х150 л), па је домет уз оптималну брзину између 600 и 700 км, док је максимална брзина на путевима око 80 км/х.
Уз вешање са торзионом шипком и клиренс од 475 мм, овај транспортер оспособљен је за кретање по најсуровијим теренима и нагибу од 60%, бочном нагибу од 42%, као и за савладавање вертикалних препрека висине до 0,5 м и ровова ширине до два метра. Транспортер је опремљен централним системом за пумпање гума, сајлом и додатном опремом за извлачење.
Постоји и опција уградње ојачаних "run-flat" гума, израђених тако да се возило може кретати и по неколико стотина километара у случају да се издувају или оштете током борбених дејстава. Осим тога, овај оклопњак може наставити кретање и уколико у потпуности изгуби два точка.
БТР-82А је између осталог и амфибијско возило и стога је опремљено једим водомлазним мотором позиционираним у задњем делу трупа, па уз пун резервоар може провести до 12 сати у води. Додатно, уграђен је помоћни агрегат, намењен за напајање свих система и главног акумулатора када је мотор искључен.
Аутоматски топ, модернизована опрема и варијанте
Велика ватрена моћ БТР-82А обезбеђена је уградњом борбеног модула на куполи, са примарним и секундарним наоружањем. Главно наоружање је аутоматски топ "шипунов" 2А72 у калибру 30х165 мм, ког хране два ремена, а у борбени комплет улази 300 граната. Топ може користити различите врсте муниције попут противоклопне, противоклопне светлеће, високо-експлозивне запаљиве, високо-експлозивне фрагментирајуће итд.
Максимални ефективни домет у зависности од циља варира између 1,5 км и 3,6 км, док је почетна брзина пројектила око 1.000 м/с. Са обе стране главног наоружања смештено је шест (по три са сваке стране) диспенсера димних граната у калбиру 81 мм, за стварање димне завесе испред возила, ради "сакривања" од термовизијских камера.
Секундарно наоружање је спрегнути митраљез ПКТМ у калибру 7,62х54 мм са борбеним комплетом од 2.000 метака и максималним дометом између 1 и 1,5 км. Електрични погон куполе, омогућава опсег паљбе оба оружја од 360 степени по азимуту, тј између -7 и +70 степени по елевацији, због чега "шипунов" и ПКТМ имају опцију дејства по споролетећим ваздушним циљевима на малим висинама.
Брзина окретања куполе је шест степени у секунди, а захваљујући двоструким стабилизаторима и новом систему управљања ватром, БТР-82А може дејствовати из стационираног положаја или покрета и обављати борбене задатке у дневним и ноћним условима.
Систем управљања ватром ТКН-4ГА-01 опремљен је оптичко-нишанским справама са каналима за дневно и ноћно гађање, што знатно олакшава посао оператера наоружања. Са друге стране, командни систем се састоји од: напредиих комуникацијских уређаја укључујући и нову радио станицу Р-168-25-У2; система за топографску оријентацију "трона-1", интегрисаним са ГЛОНАСС-ом (глобални навигацијски сателитски систем); и надзорне камере ТКН-АИ, са ласерским даљиномером, намењеној командиру возила, што му омогућава откривање непријатељских циљева на раздаљинама до три километра.
Поред наведеног, унапређени су аутоматизовани противпожарни апарати, а возило је климатизовано, па чланови посаде могу лакше поднети мисије које се обављају при екстремним временским условима.
Поред широко распрострањене варијанте БТР-82А и основне БТР-82 постоји још неколико верзија овог оклопног транспортера и то: БТР-82АМ – настала као програм модернизације БТР-80 на стандард БТР-82А, који углавном користи морнаричка пешадија; БТР-82А1 – верзија са беспосадном куполом; БТР-82АТ – модернизована верзија БТР-82А са беспосадном куполом, термовизијом, додатним оклопом и тзв. "кавезима", као и системом за лансирање противоклопних вођених ракета "корнет"; БТР-82В – унапређен БТР-80, наоружан тешким митраљезом у калибру 14,5х114 мм и намењен за потребе "росгвардије"; верзија БТР-82А за ПВО – опремљен куполом наоружаном са два противавионска топа у калибру 23 мм и средствима за откривање и праћење ваздушних циљева, посебно дронова и беспилотних летелица; БТР-87 – модификација са мотором смештеним на десној страни предњег дела трупа, чиме се омогућава излазак кроз задње отворе; "тајфун-м" – извиђачко возило, специјално дизајнирано за стратешке ракетне снаге и пружање подршке мобилним лансерима интерконтинеталних балистичких ракета; ПРП-5 – оклопно извиђачко возило, опремљено радарима, сензорима и извиђачким дроновима.
БТР-82А и његове варијанте до сада су коришћене током сукоба у Донбасу 2014. године, Сиријском грађанском рату, рата у Нагорно-Карабаху и Специјалне војне операције. На основу стечених искустава из набројаних сукоба и губитака до којих је долазило услед већ поменуте слабости у виду непостојања задњих врата, изузев код БТР-87, руски конструктори направили су још једну варијанту овог оклопњака.
Унапређени БТР-82А
Најновија варијанта транспортера први пут је приказана током међународног војно-техничког форума "Армија 2023" и то под две ознаке БТР-22 и БТР-82 "унапређен", с тим да је друга учесталија.
Прва новина ове верзије је спољашњи изглед, односно дизајн возила, који је у одређеној мери сличан транспортерима "бумеранг", а као главни разлози овог решења наводе се стандардизација, односно усклађивање и интероперабилност са другим оклопњацима и могућ наговештај креирања јединствене платформе за све транспортере. Побољшан је и погон, па тако унапређени БТР-82А има дизел мотор са турбопуњачем јачине 330 кс и према декларативним каратеристикама може развити брзину на путу од око 100 км/х.
Повећан је и ниво заштите, тако да предњи оклоп може зауставити чувени панцирни запаљиви метак Б-32 у калибру 12,7х108 мм, а када су у питању бочне и задња страна, и даље не постоје поуздане информације о евентуалном повећању степена протекције. Што се тиче заштите од минско-експлозивних средстава, унапређени транспортер може издржати детонацију еквивалентне јачине експлозије шест килограма ТНТ.
Ипак, највећи искорак направљен је у сегменту наоружања, будући да се на ову верзију БТР-82А може уградити даљински управљана борбена станица (ДУБС) "балиста", опремљена аутоматским топом "шипунова" 2А42 у калибру 30х165 мм, са селективном брзином паљбе, комбинаованом оптичко-нишанском справом са телевизијском камером, термовизијом и ласерским даљиномером, због чега може откривати и класификовати циљеве у било које доба дана, секундарним оружјем у виду тешког митраљеза ПКТМ, као и двема противоклопним вођеним ракетама "конкурс-м". Због свега наведеног тежина возила повећана је на око 20 тона.
На крају, иако се мотор као и код свих осталих верзија (осим БТР-87) налази у задњем делу, на унапређеној варијанти БТР-82А инсталирана су задња врата релативно великих димензија које омогућавају несметан и брз улазак, односно излазак трупа и чланова посаде. Међутим, оно што је интересантно код њих је чињеница да нису опремљене никаквом хидраулички/електронски покретаном рампом, већ се отварају уз помоћ шарки и имају један степеник. Са друге стране, бочна врата су потпуно уклоњена док су на крову задржани помоћни отвори, намењени за употребу у хитним ситуацијама.
Описано решење, руски конструктори изабрали су управо на основу искуства савремених оклопњака из земаља чланица НАТО у СВО, будући да је било доста случајева у којима је због оштећена возила у борбама хидраулички/електронски механизам задњих отвора отказивао. Стога су се транспортери претварали у смртоносне замке, а чланови посада украјинских возила били принуђени на искрцавање кроз помоћне отворе (доста мањих димензија) или остајали заробљени у возилима.