РТ Балкан анализа три месеца офанзиве: Шта је Украјина добила, а шта све изгубила?

Прошло је већ три месеца од како је украјинска војска покренула дуго најављивану "контраофанизву", са циљем заузимања Мелитопоља, Бердјанска и евентуално Мариупоља ради пресецања руског копненог коридора између Доњенцке Народне Републике и полуострва Крим.

Упркос великим напорима од почетка јуна до септембра, украјинске снаге напредовале су између седам и 10 километара по дубини (у околини Роботина и Урожајна), заузевши већи део истурених положаја испред "Суровикинове линије" и неколико села, односно око 200 квадратних километара.

Та површина представља око 0,4 одсто од укупно 50.000 квадратних километара које руске снаге контролишу на југу Украјине, тј. у Херсонској, Запорошкој и Доњецкој области, тачније ДНР.

За овај мали добитак, Украјина је жртвовала на стотине возила свих врста и неколико десетина хиљада војника, укључујући и припаднике најелитнијих делова војске обучених по НАТО стандарду. Такође, Оружане снаге Руске Федерације напредују у Луганској и Харковској области у настојању да одврате део непријатељских јединица чиме би се растеретила одбрана на југу и евентуално поврате контролу над Купјанском и стигну до реке Оскол.

Затишје у Херсону и форсирање Запорошког фронта – Роботино, или Бородино

Након неуспелог покушаја извиђачко-диверзанских јединица украјинске војске да успоставе мостобран на реци Дњепар у околини села Казачи Лагери и њиховог уништавања дејством руске артиљерије, у Херсонској области није забележен ни један окршај.

Слична је ситуација и на потезу Пјатихатки-Жеребјанка, где се након заузимања првог села фронт стабилизовао будући да украјинске снаге нису у стању да заузму истурене ровоске положаје руске војске.

Са друге стране, најжешћи сукоб у протекле три недеље води се око Роботина, у које су непријатељске јединице ушле 20. августа, након чега су уследиле тродневне борбе и последично украјинско заузимање већег дела села. У ове борбе укључена је и новоформирана елитна 82. ваздушно јуришна бригада, опремљена борбеним возилима пешадије "страјкер" и "мардер", као и тенковима "челенџер" који за сад нису коришћени.

Руске јединице распоређене на овом правцу повукле су се у ровове на јужној и западној периферији Роботина, одакле наводе артиљеријске ударе и дејствују противоклопним системима по техници непријатеља, чиме онемогућавају комплетно заузимање села. Забележено је и неколико руских противнапада, са циљем пружања подршке трупама у повлачењу, па делује да Руси примењују тактику "еластичне одбране", што се поклапа са задатком да се украјински напад што више успори и одужи, али не нужно и заустави.

Након неуспелих покушаја да успоставе контролу над читавим селом, украјинске снаге започеле су концентрисање трупа северно од села и офанзивне операције ка истоку и југоистоку, са циљем пробоја "Суровикинове линије" код Вербове и заузимања Новопрокоповке јужно од рововских положаја код Роботина.

До поменуте линије непријатељске трупе стигле су 30. августа, а већ дан касније појавиле су се (нетачне) информације о њеном пробијању. Наиме, поједине извиђачке јединице успеле су да прођу систем тенкозапрека и уђу у празан простор између тенковских и пешадијских ровова, управо захваљујући чињеници да нису опремљене оклопним возилима.

Поред маркетиншке, сврха овог проласка, а не пробоја, било је извиђање, међутим приметно је да су Руси на овом потезу оставили знатно шири међупростор него на другим деловима фронта. Стога се управо овде може очекивати заседа великих размера, како би се уништио велики број украјинских оклопњака, а да ће на овом правцу тек уследити велике борбе говори и податак о груписању украјинских снага и мањем интензитету окршаја забележеном почетком септембра.

Када су у питању губици у средствима ратне технике, Роботино је заиста постала гробница оклопних возила, будући да је у његовој околини забележено и потврђено уништавање више од 120 украјинских оклопњака. Овом броју треба додати и велику количину непотврђених уништених, онеспособљених или напуштених средстава ратне технике, а процењује се да је, између осталог, до сада уништено око 36 "леопарда" и 50 "бредлија", те неколико "страјкера".

Најзаслужнији за за огромне губитке украјинских оклопњака су руска артиљерија, вишенаменски хеликоптери, тактички, односно фронтовски бомбардери наоружани вођеним "једрећим" бомбама ФАБ-500 и ФАБ-250, као и посаде на копненим противоклопним системима. Интересантно је да ово није први случај у руској историји да једно наизглед безначајно село, толико исцрпи нападача, због чега би се могло рећи да је Роботино ново Бородино.

Доњецки фронт и руска контраофанзива

Највећа промена на овом делу фронта огледа се у комплетном заузимању Урожајна крајем августа, а за село које је бранило стотинак руских војника, украјинске снаге платиле су са око 30 оклопних возила.  Упркос почетном покушају да искористе замах и продуже напад ка селу Завитне Бажања, Украјинци су се зауставили и фокусирали на напредовање по боковима: источно ка Кременчику и Новодоњецку; и западно ка Пријутну (Запорошка област), односно јужно од Ровнопоља.

На оба правца непријатељ је успео да заузме неколико њива, услед веома малог броја ровова, утврђења и генерално одбрамбених положаја. Кључну улогу на овом потезу са руске стране, игра артиљерија која свакодневно дејствује по украјинским положајима у Урожајну, чиме се настоји сузбити већа концентрација снага забележена почетком септембра.

Инфромација о коначном ослобођењу Марјинке појавила се 3. септембра, међутим за сада не постоји званична потврда о овом догађају. У околини Артјомовска највећа територијална промена догодила се у Клишивки, која је сада подељена, па се тако пола села налази под руском, а пола под украјинском контролом. Око Андрејевке и Курдјумовке нема већих окршаја и углавном се воде позиционе борбе, а фронт је за сада стабилизован.

На основу описаног стања на фронту, делује да ће украјинске снаге успети да успоставе бар један или евентуално два, од четири  "ослонца", поменута у прошлој анализи, за покретање главног продора и то у Роботину, тј. Урожајну. Почетак јесени и неповољних временских прилика за офанзивне операције је све ближи, а руска контраофанзива у Луганској и Харковској области представља додатну отежавајућу околност.

Веће борбе у овом делу фронта воде се око Кисловке и Котљаровке, североистично у шумском појасу око Синковке, коју су украјинске снаге дефинитивно напустиле крајем августа, као и у правцу Петропавловке.