Руски милијардери су од почетка Специјалне војне операције у Украјини успели да из Европе извуку имовину вредну десетине милијарди долара, која је сада, према писању "Блумберга" враћена у Русију и њој пријатељске државе.
Тако су прошлог месеца "Јунајтед медикал груп Ци Плц" и "МД Медикал груп инвестментс", под управом тајкуна Игора Шилова и Марка Куртсера, одобрили прелазак компанија са Кипра у Русију, па ће са овим трансфером укупна вредност имовине коју су најбогатији Руси "преселили" од фебруара 2022. скочити на најмање 50 милијарди долара.
Санкције дакле мењају деценијама стару праксу руских милијардера да богатство чувају у Европи, користећи предности западних правних система и шансу да добију дивиденде у страним валутама док плаћају ниске порезе.
Оваквих пореских оаза полако понестаје, будући да су многи од руских богаташа на листи санкција САД, Велике Британије или Европе.
"Тренутно je Русија изгледа мање зло него иностранство", каже Наталија Кузњецова, партнер у компанији "Бизнис солушнс енд технолоџиз".
Пренос имовине регистроване на локацијама попут Кипра и Швајцарске у Русију и државе попут Уједињених Арапских Емирата и Казахстана, почео је брзо након почетка Специјалне војне операције у Украјини. Међу првима су овакве потезе повукли милијардер који се бави ђубривом Андреј Грујев и Виктор Ташњиков који ради са челиком. Затим су уследили други, попут милијардера Игора Алтушкина.
Кремљ је извршио притисак на најбогатије Русе да врате своју имовину из земаља које назива непријатељским, објашњава "Блумберг" наводећи да су уговори о двоструком порезу суспендовани, због чега је непрактично остати регистрован у местима попут Европе.
Русија, како овај медиј пише, отежава компанијама да исплате дивиденде или продаје имовину субјектима регистрованим у таквим јурисдикцијама.
Ни веза Русија - Кипар сада не функционише добро у погледу трансфера новца, те се такви проблеми исто решавају преласком у руску или јурисдикцију пријатељске државе.
Путин је у августу наложио влади да створи механизам који ће омогућити Русији да врати контролу над руским компанијама, где се таква контрола спроводи преко страних субјеката, што је због санкција било онемогућено.
Да би тајкуне намамио кући, Кремљ је, како "Блумберг" наводи, користио подстицаје као што су локалне "офшор" зоне са ниским порезом које је увео 2018. и стално их прилагођава. Русија је такође повећала трошкове држања имовине у традиционалним уточиштима попут Кипра или Малте.
Али, не само да милијардери премештају своје власништво, већ и други Руси селе своју имовину кући. Чак 115 компанија се преселило у домаће "офшор" зоне ове године, тако да их је сада укупно 254, рекао је први заменик министра економије Иља Торосов у понедељак на Источном економском форуму.
Један број највећих руских робних и технолошких компанија још увек је регистрован у Европи. Произвођач ђубрива "Еурокем груп" Андреја Мељниченка је у Швајцарској, док је пољопривредна фирма "Рос агро ПЛЦ" преместила бизнис у Казахстан и ради на поновном домицилирању са Кипра.
Пријатељске земље
Милијардери који нису под санкцијама такође траже нови дом за своја европска богатства и фаворизују јурисдикције за које Кремљ сматра да су пријатељске.
Магнат челика Владимир Лисин и транспортни холдинг "Глобалтранс инвестмент плц" преселили су се у Абу Даби са Кипра, док се други највећи руски рудник злата "Полиметал интернешнел" поново регистровао у Казахстану прошлог месеца. Сама компанија није под санкцијама, али је њена руска јединица ове године стављена на америчку листу блокада.