МСП Русије о Генералној скупштини УН: Међународна заједница је чула и разумела Лаврова

Сарадња на овогодишњој Генералној скупштини Уједињених нација била је "плодна", руска делегација је "активно" учествовала у дијалогу, а цела недеља састанака на високом нивоу протекла је у атмосфери стварања једног новог светског поретка, оценио је данас заменик руског министра спољних послова Сергеј Вершињин.

"Наш рад је био тежак, али и успешан", каже он, додајући да је излагање шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова било "отворено и искрено". Међународна заједница је, како каже, "разумела и чула Лаврова" када је говорио о томе да расте ризик од избијања глобалног конфликта, што је постало јасно приликом билатералних разговора Лаврова са другим делегацијама. 

Дошло је до "промене расположења међународне јавности када је реч о реалним интересима глобалне већине, онога што називамо Глобалним Југом" и када је реч о томе да се треба придржавати основних принципа УН, које неки не поштују у целини већ селективно и то по принципу - поштујемо оно што нам се свиђа, додаје Вершињин. 

Лавров је јасно истакао да је потребно поштовати принципе УН свуда и увек, а не само у неким конкретним случајевима, свет је то чуо и ми смо тиме задовољни, истиче он.

Говорећи о томе о чему се све говорило ове године, Вершињин каже да тема Украјине није била главна, иако је то Запад желео да тако буде, што је оценио као прави феномен и "повратак у реалност".

Уместо Украјине, међународна заједница посветила се осталим битним проблемима као што су, на пример, стабилан раст и развој, рад Савета безбедности Уједињених нација, прехрамбена криза, климатске промене и тако даље. 

За руску делегацију тако су најбитнија питања била она која се тичу заустављања трке у наоружању, тема разоружавања и стабилан развој. Распоред Лаврова је био интензиван и тежак, било је више од 30 сусрета, укључујући и мултилатералне састанке, као, на пример, оне у оквиру ШОС-а, ОДКБ-а, итд, додаје Вершињин.

Реформа Савета безбедности није ново питање, то је неопходност

Вершињин је, такође, поручио да је неопходно да дође до реформе Савета безбедности, јер је то "зрела и искусна" организација, која постоји више деценија, те ју је потребно прилагодити новонасталим изменама. 

Око тога, како каже, нико нема дилеме, о томе се говори од 2009., али, додаје, реформа не значи само разговоре на тему да би неке земље требало додати или избацити из СБ УН, већ то, пре свега, значи измену механизама који се користе при раду. 

Ипак, истиче да земље Глобалног Југа нису довољно представљене у оквиру Савета безбедности и приликом доношења одлука, док су неке земље с друге стране презаступљене у СБ. Према његовим речима, то су оне државе које се налазе у некаквим алијансама, на пример, у НАТО-у.

"Треба тражити решење, које ће подржати већина". Реформа СБ УН је јако важна и ка томе "треба ићи свесно", уз истовремено очување права вета, које је оценио  као један јако "позитиван елемент међународне стабилности". 

О Споразуму о житу

Упитан да прокоментарише Споразум о житу, Вершињин поручује: "Ми од разговора не бежимо", захтевамо да се реализује прво оно што је Москви обећано пре годину дана, па ћемо онда наставити дијалог.

Такође, он истиче да, ако је раније неко ђубриво и доспевало до Африке, то је онда било руско, а не украјинско ђубриво. 

Исто тако, заменик Лаврова данас је потврдио да ће, баш као што је то претходно наредио председник Русије Владимир Путин, Русија до краја године испоручити потпуно бесплатно руске житарице одређеним земљама Африке. У питању је 200.000 тона прехрамбених намирница, које ће отићи у шест афричких држава. 

Ова иницијатива, како појашњава Вершињин, није део Споразума о житу, али Русија на овај начин потврђује жељу да помаже земљама у развоју, пре свега Африци, али и другим земљама када је реч о прехрамбеној безбедности. Руске житарице ће бити прво пребачене у Турску, тамо ће се обрађивати, а затим о руском трошку пребацити у Африку. Пројекат слања руских житарица у Турску за сада је, како каже, у процесу разраде. 

"Житарице ће отићи у земље којима су оне заиста потребне, а не у 'сите земље', у које је ишло украјинско жито", закључује Вершињин.

Он је, такође, скренуо пажњу да се данас не говори толико као пре о читавој проблематици Споразума о житу, јер, иако је он престао да буде на снази, цене житарице не расту. Другим речима, Запад није био у праву када је причао да ће одлука Москве о изласку из Споразума довести до нове прехрамбене кризе. 

Вершињин је, такође, открио да би заменици генералног секретара УН ускоро требало да допутују у Москву, где ће са руском страном говорити о прехрамбеној безбедности. 

Запад жели да њихови медији брује о Украјини, покушавају да скрену пажњу с других тема

Западне државе масовно испоручују оружје у источну Европу, док Русија упозорава и истиче важност разоружавања, заустављања трке у наоружању, као и неширења нуклеарног оружја, каже још Вершињин.

Ипак, он оцењује да највећи део Савета безбедности схвата опасност гомилања западног оружја на истоку Европе, те да пажња на ово питање у том смислу није опала макар када је реч о високом нивоу.

С друге стране, како каже, скретање пажње с битних тема се дешава у медијима и то пре свега онима на Западу. Тамо желе да тема Украјине доминира медијима, примећује Вершињин, а затим и додаје да то не значи да су због тога сва друга битна питања и нестала.