Током свог обраћања у склопу "Валдајског форума" одржаног 5. октобра у Сочију, председник Руске Федерације дотакао се бројних геополитичких тема и дешавања. Део његовог говора посвећен је нуклеарном наоружању и стратегији одвраћања, а највећу пажњу светске јавности привукла је изјава о првом успешном тестирању најсавременије руске интерконтиненталне крстареће ракете "буревестник", познате и под ознаком 9М730.
Иако председник Русије није рекао тачан датум када је испитивање спроведено, то се вероватно десило у периоду од 20. септембра до почетка октобра, према извештајима појединих извора написаних на основу сателитских снимака полигона за лансирање Панково, смештеном на архипелагу Нова Земља.
Наиме, на поменутој локацији примећено је распоређивање опреме, односно возила и контејнера (лансера), који одговарају димензијама и потребама "буревестника", као и активности припреме за лансирање у непосредној близини лансирне рампе.
У прилог тези да је управо у поменутом периоду тестиран "буревестник", говори и чињеница да је руским пилотима издато обавештење да од 31. августа до 6. октобра, избегавају "привремену опасну зону" изнад Баренцовог мора и неколико километара од Панкова. Слично обавештење објављено је и 2019. године, такође пре пробног лансирања поменутог система наоружања.
Реч је о крстарећој ракети са нуклеарним погоном, коју је развио опитно конструкторски биро (ОКБ) "Новатор" из Јекатеринбурга, у сарадњи са стручњацима из Сверуског истраживачког института за експерименталну физику, са седиштем у Сарову. Прве информације о ракети појавиле су се 2018. године, када је и најављен план њеног развоја, након чега је спроведено неколико неуспешних тестова, од којих је најпознатији онај из 2019. када је прототип "буревестника" пао у Бело море.
Међутим, захваљујући преданом раду руских научника и подршци Министарства одбране РФ, рад на стварању нове ракете је настављен, што је резултирало горепоменутим успешним лансирањем, па би у скоријој будућности "буревестник" могао бити уведен у оперативну употребу.
Значај нуклеарног погона
Као што је већ поменуто, "буревестник" има нуклеарни погон, заснован на малогабаритном нуклеарном реактору намењеним за покретање електричног мотора, који касније покреће турбину. Турбина последично увлачи ваздух, који се загрева, компресује и избацује из ракете, чиме се ствара потисак, а његов проток истовремено спречава прегревање елемената реактора.
До активирања описаног погонског система долази тек након што ракета развије оптималну брзину, док се за њено достизање при лансирању користи ракетни појачивач на чврсто или течно гориво.
Главна предност нуклеарног погона огледа се у чињеници да ракета може провести много више времена и остварити већи (готово неограничен) домет у односу на еквиваленте, са другачијим системом погона. Одатле, између осталог, и потиче име "буревестник", што је руски назив за породицу морских птица познату као "зовоји", карактеристичне по способности дугачких летова, а интересантно је да је назив одабран на основу резултата јавног интернет гласања у Русији.
Летне карактеристике, димензије и дизајн
Иако и даље не постоји довољно поузданих информација, процењује се да ће нова ракета имати довољно нуклеарног горива да остане у ваздуху данима, ако не и недељама и месецима, ради патролирања и чекања даљих команди.
Уколико се ово испостави као тачно, постојаће опција лансирања "буревестника" у жељени простор на удаљености од неколико хиљада километара, на пример усред океана, где би ракета "чекала" координате одређеног циља. По примању истих, уследила би фаза напада, у којој долазимо до још пар потенцијалних предности, а то су: могућност напада из било ког правца и висок ниво маневарских способности у терминалним фазама лета.
Наиме, због огромног домета, који је на основу различитих извора неограничен или износи 20.000 километара, "буревестник" неће морати да се креће најкраћом и предвидљивом путањом, већ ће бити способан да заобиђе готово све зоне ракетне и противваздухопловне одбране.
Такође, висок ниво маневарских способности, односно управљивости у касним фазама лета додатно ће умањити шансе за његово обарање, поготово када се узме у обзир и могућност поновног циљања и прилагођавања, уз уређаје за заштиту од ометања.
Претпоставља се да ће ракета летети на изразито малим висинама, то јест између 50 и 100 метара, што додатно отежава процес откривања и пресретања. Стога ће евентуално обарање "буревестника" захтевати комплексну вишеслојну мрежу копнених, ваздушних и свемирских радара, повезаних са системима ПВО. Прецизна брзина кретања није позната, али се зна да је реч о подзвучној ракети, па се процењује да ће брзина крстарења износити 190-200 м/с, а максимална 250-270 м/с.
Када је у питању дизајн, познато је да ракета има цилиндрично тело са паром крила у средњем делу на горњој ивици, један вертикални и два хоризонтална репна стабилизатора.
У носу се налази систем за навођење, иза ког су бојева глава (конвенционална или нуклеарна), нуклеарни реактор, мотор и остали елементи погонског система. Према доступним подацима, дужина при лансирању је 12 метара, током лета девет метара, док се укупна и тежина бојеве главе и даље држе у тајности, што се и подразумева, јер се ради о потпуно новом наоружању.
Када буду уведене у оперативну употребу, очекује се да ће ове ракете бити распоређене на самоходним транспортерима ракета, тачније на специјализованим шасијама точкашима у конфигурацији 8х8, као што је МЗКТ-7930 "астролог". Постоје и индиције да ће "буревестник" бити распоређен и на бродовима Ратне морнарице РФ.
Из наведених, за сада познатих, техничко-тактичких карактеристика, може се закључити да нове руске ракете немају конкуренцију, будући да интерконтиненталне балистичке ракете сличног (али мањег) домета немају такав степен маневарских способности. Такође, сама чињеница да би нове ракете могле да пређу 20.000 километара изазвале су велику забринутост на Западу, јер би то значило да "буревестник" са било ког места у Русији може дејствовати по циљевима у САД.