Аутомат ПП-90: Руски "трансформер"

Аутомат ПП-90 (ПП је скраћеница од руске ознаке за аутомате: "пистолет-пулемёт") је један од најинтересантнијих примерака личног наоружања руске производње. Реч је о производу "Конструкторског бироа приборостројенија" (КБП) са седиштем у граду Тули, који је први пут представљен јавности 1991. у основној, односно 1993. године у унапређеној верзији под ознаком ПП-90М.

Настао је по захтеву Министарства унутрашњих послова Руске Федерације, а конструктори поменутог предузећа имали су задатак да направе аутомат специфичног дизајна, са могућношћу преклапања и скривеног ношења, ради искоришћавања фактора изненађења када околности то захтевају.

Главна инспирација руских инжењера био је аутомат америчке производње сличне намене ФМГ (Foldable Machine Gun, FMG), који је развила компанија "АРЕС", што се може закључити на основу готово идентичног спољашњег изгледа оба оружја.

Поред јединица у оквиру руског МУП-а, ПП-90 се налази у оперативној употреби Федералне службе безбедности, чувени ФСБ, као и Федералне службе обезбеђења, познате и као ФСО, надлежна за заштиту председника и других високих званичника Руске Федерације. Додатно, током септембра 2003. године један контигент ових аутомата (процењује се око 880) испоручен је Републици Казахстан, па га користе и тамошње војне и јединице територијалне одбране.

Како је ПП-90 добио надимак "трансформер"?

Као што је већ поменуто, ПП-90 је аутомат који се може преклопити/расклопити ради сакривеног ношења и стога ово оружје има два положаја: транспортни и борбени. Када се налази у транспортном положају готово је немогуће утврдити да се ради о ватреном оружју, будући да више подсећа на најобичнију пљоснату металну кутију. Међутим, једним потезом у виду стављања кажипрста унутар празнине на доњој ивици, за три до четири секунде (у зависности од обучености и вештине стрелца), "кутија" се претвара у аутомат.

Тада долази до ширења два основна дела, кундака и цеви са механизмом за окидање са интегрисаним пиштољским рукохватом, и њиховог последичног поравнања по линији од 180 степени. На пиштољском рукохвату смештен је штитник обарача, а његова унутрашњост служи за смештај одвојивог оквира капацитета 30 метака.

На левој страни расклопљеног аутомата налази се кочница, односно механизам за избор режима паљбе са две опције код ПП-90 (закочен и аутоматски) и четири опције код унапређеног ПП-90М који може дејствовати и полуаутоматском ватром. Ово представља једину суштинску разлику између две поменуте варијанте. Регулатор паљбе постављен је тако да њиме лако могу управљати и леворуки и десноруки стрелци.

Приликом паљбе чауре излећу на десну страну, међутим ручица затварача налази се унутар кундака, непосредно уз рукохват. Иако примарно намењен за окршај на изразито малим дометима, ПП-90 је опремљен преклапајућим предњим и задњим механичким нишанима.

Склапање аутомата врши се на сличан начин, тачније притиском дугмета-осигурача које је у борбеном положају позиционирано са горње стране кундака, на самој граници са делом у коме се налази цев са механизмом за окидање. За једну секунду ПП-90 поново постаје пљосната метална кутија дужине 270 мм, висине 90 мм и ширине 32 мм, што је ради поређења величина просечног преносног радио пријемника и знатно олакшава скривено ношење.

Када је расклопљен, аутомат је дугачак 485 мм, дужина саме цеви је 203 мм, маса без оквира износи 1,42 кг, са празним оквиром 1,83 кг, док је са пуним 2,23 килограма. Као што се може закључити на основу описаног дизајна и димензија, приликом развоја ПП-90 акценат је стављен на компактност, употребљивост и ефикасност у специфичним условима, а резултат тога је поуздан, јефтин аутомат једноставан за коришћење, са неконвенционалним изгледом. Такође, посебна пажња посвећена је сигурности корисника, па су унутрашњи механизми конструисани тако да не може доћи до опаљења када се оружје налази у транспортном положају или када кундак није потпуно расклопљен.

Калибар, варијанте и досадашња искуства

ПП-90 користи муницију у калибру 9х18 мм, познатом и као 9мм "макаров", еквиваленту чувеном западном калибру 9х19 мм "парабелум". Аутомат ради на принципу коришћења трзања затварача при опаљењу, а максимална брзина паљбе у аутоматском режиму износи између 600 и 800 метака у минути.

Почетна брзина зрна износи око 320 м/с, док је максималан ефективан домет до сто метара, мада је аутомат примарно конструисан за услове блиске борбе. Преклапајући механички нишани се стога не могу подешавати, будући да тако нешто није ни потребно на кратким дометима. У зависности од потреба задатака, постоји опција уградње додатне опреме у виду ласерског обележивача ЛП-92, а на врху цеви присутан је и навој за пригушивач.

Поред већ поменуте основне ПП-90 и унапређене ПП-90М постоји још једна варијанта овог аутомата дизајнирана за калибар 9х19 мм "парабелум", са ознаком ПП-92. Такође, често се као једна од верзија ПП-90 наводи и аутомат ПП-93, међутим важно је нагласити да се ради о оружју са одвојеним дизајном, делимично инспирисаним својим претходником. Додатно, због сличног назива, дизајнера и произвођача, ПП-90 се погрешно поистовећује са аутоматом ПП-90М1, који има поптуно другачији изглед и део техничко-тактичких карактеристика.

Према досадашњим искуствима главни недостаци огледају се у недовољно доброј ергономији, осетљивости на прљање и релативно дугом времену расклапања, тј. пребацивању оружја у борбени положај. Прве две мане делују као оправдане, јер као што је већ поменуто акценат је при изради стављен на компактност, имајући у виду чињеницу да се ради о аутомату за сакривено ношење.

Са друге стране, замерка о времену неопходном за пребацивање из транспортног у борбени положај је тачна само ако ПП-90 користе регрути или стрелци са завршеном само основном обуком. Међутим, овакво оружје није дизајнирано за условно речено "аматере", већ за неке од најелитнијих припадника служби безбедности, који могу исправно проценити ситуацију и у складу са тим правовремено реаговати, због чега се очекује да у сваком тренутку буду на највишем степену приправности.