Трговина Русије и Норвешке регистровала је велики пад од почетка ове године, и то за 80 одсто, открио је данас за "РИА Новости" амбасадор Руске Федерације Тејмураз Рамишвиљи.
Према његовим речима, главни узрок овако великог пада везан је за испоруку руске робе, која је знатно смањена услед санкција Европске уније.
"Норвешка се придружила свим антируским санкционим пакетима ЕУ, са неким изузецима. Ако прошле године то није довело до суштинских промена у трговинском промету, онда се од почетка 2023. примећује јак пад у обиму билатералне трговине, скоро па за чак 80 одсто, и то је, пре свега, због смањења испоруке руске робе у Норвешку".
Главни део руског извоза у Норвешку, на крају прве половине ове године, чинили су риба и морски производи, индустријска роба, биљна и друга уља, док је Русија из те земље највише увозила храну за животиње, аутомобиле и различиту опрему.
"Удео Русије у општем трговинском промету Норвешке за период јануар-август 2023. износи мање од 1 одсто. Ако је Русија раније заузимала стабилно место међу кључним спољнотрговинским партнерима Норвешке (од 12. до 16. места), овај пут, од јануара до маја 2023. године Русија се нашла на 43. месту", рекао је руски дипломата.
Упитан да прокоментарише да ли је могуће да би Норвешка некада могла да замени Русију, када је реч о испоруци гаса у Европу, амбасадор каже да то није могуће, јер, како су то показали статистички подаци, "норвешки гас успео је надомести не више од 10 одсто гаса, који је Русија испоручивала пре кризе". "Мало је вероватно да ће Норвешка моћи да заузме већи део тржиштa од оног који већ заузима", закључује Рамишвиљи.