Након што је донела резолуцију да Русија плати одштету Украјини, Генерална скупштина Уједињених нација сада треба да позове САД да плате одштету Кореји, Вијетнаму, Ираку, Југославији и другим земљама, поручио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев.
"Требало би да усвоје исту препоруку о плаћању потпуне одштете коју су САД нанеле Кореји, Вијетнаму, Ираку, Југославији и многим другим земљама које су страдале од Американаца и НАТО-а", написао је Медведев на свом Телеграм каналу, коментаришући гласање УН о резолуцији којом се признаје неопходност успостављања механизма како би Русија платила ратну одштету Украјини.
У противном, то "изгледа као почетак агоније Уједињених нација као кључне међународне институције за помирење", нагласио је он.
"Крај ће бити болан за целу међународну заједницу. Ми ћемо даље без такве организације 'уједињених нација'", навео је Медведев.
Према његовим речима, резолуција треба да легализује планове Запада да користи замрзнуту имовину Русије.
"Англосаксонци очигледно настоје да створе правни основ за крађу илегално заробљених руских средстава", додао је Медведев.
Посланик Државне думе са Крима Михаил Шеремет, коментаришући резолуцију о исплати одштете Украјини, рекао је да су се УН као међународна структура исцрпеле, преносе "РИА Новости".
"Овакве резолуције су светогрђе чисте воде и обрачун политичких рачуна. Немају правну снагу. Гласање је показало стагнацију и недостатак воље УН, њихову неспособност да буду међународни арбитар у решавању међународних питања. УН су се исцрпеле, тако да мислим да је време да променимо правила игре и створимо нову организацију која би постала модел за одржавање светског закона и реда, а не оруђе САД за унапређење својих геополитичких интереса", рекао је Шеремет.
Истовремено, према његовим речима, "ако неко треба да плати одштету Украјини, онда су то САД".
Генерална скупштина УН синоћ је усвојила резолуцију у којој се наводи да Русија мора да плати Украјини ратну одштету и да је Москва одговорна за инвазију на Украјину. Резолуцију је подржало 94 од 193 држава чланице Генералне скупштине, док за њу није гласало 99 држава.
Од земаља Западног Балкана - Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија су гласале за резолуцију, а Србија је била уздржана.