Генерална скупштина Уједињених нација није међународно правосудно тело и нема овлашћења да осуђује за евентуална незаконита дела, истиче заменик сталног представника Кине Генг Шуанг.
Он је навео и да је управо то један од разлога због којих његова земља није гласала за Резолуцију УН која Русију проглашава кривом за "инвазију" на Украјину и налаже јој да исплати ратну одштету.
Шуанг је, уз то, како преноси "Глобал тајмс" поручио и да је други разлог за кинеско противљење овом поступку, то што је идеја резолуције да подржи успостављање механизма за обештећење међу земљама ван оквира Уједињених нација, што није у складу са уобичајеном праксом.
"Разумемо тугу жртава сукоба и саосећамо са њиховом ситуацијом. Кина верује да правни лекови и репарације треба да буду постигнути одговарајућим политичким каналима и правним процедурама, одражавајући међународну вољу, правичност и правду", рекао је Шуанг.
Асистент истраживач Центра за руске студије Источнокинеског универзитета Чуи Хенг навео је и да се Кина успротивила резолуцији УН између осталог и због тога што је њена права сврха заправо да инкриминише Русију и "потврди" њену наводну агресију према Украјини.
"Ово приморава земље да заузму страну, али, чињеница је да је то питање и даље спорно у међународној заједници. Запад мисли да је то 'инвазија', али земље као што су Кина и Индија и даље су скептичне по питању тог концепта", каже Хенг.
Овај стручњак истиче и да је најважније то да резолуција нема преседана.
"Ако се следи ова логика, да ли би САД требало да одговарају за претходну серију војних акција које су нанеле штету државама и људима", упитао је овај саговорник "Глобал тајмса".
Слично је на доношење резолуције реаговао и заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев који је поручио да УН "треба да усвоје исту препоруку о потпуној репарацији штете коју су САД нанеле Кореји, Вијетнаму, Ираку, Југославији и многим другим земљама које су страдале од Американаца и НАТО-а".
Спорна резолуција којом се Русија проглашава кривом за "инвазију" на Украјину и од ње захтева да надокнади штету насталу током војног сукоба, иначе је усвојена у понедељак уз подршку 94 од 193 члана скупштине.
Против ње је гласало око 14 земаља, укључујући Русију, Кину и Иран, док су 73 државе међу којима су Србија, Бразил, Индија и Јужна Африка биле уздржане.
Тако је ова резолуција, међу укупно пет таквих докумената Генералне скупштине који се односе на Украјину, добила најмању подршку.
Кинески изасланик у УН поручио је и да се криза у Украјини отегла већ готово девет месеци, изазивајући огроман утицај на међународну заједницу и уносећи још више неизвесности и нестабилности у ионако хаотичан свет.
Међународна заједница, укључујући и Генералну скупштину, како је приметио Генг, требало би да уложи позитивне напоре у том погледу, уместо да изазива конфронтацију, заоштрава сукобе и поделе.
Чуи Хенг истиче да је непристрасност Генералне скупштине УН у односу на Украјину сада упитна дискурсом доминира Запад.
А доношење такве резолуције, како верују саговорници "Глобал тајмса" упућени у међународна збивања, у великој мери угрожава ауторитет и кредибилитет Генералне скупштине УН у међународној заједници, док многе земље на њу гледају више као на политичко оруђе Запада, уместо као на симбол међународне правде.