Интензивна употреба оклопних возила током Специјалне војне операције показала је низ изазова са којим се посаде ових платформи, првенствено основних борбених тенкова, могу суочити у условима савременог ратовања. Беспилотне летелице, лутајућа муниција, малогабаритни дронови наоружани артиљеријским гранатама, противоклопни ракетни системи са опцијом "напада одозго", као и широка употреба противтенковских мина, нанели су велике губитке тенкистима обеју страна.
Поучени негативним искуствима, припадници тенковских и оклопно-механизованих јединица Оружаних снага Руске Федерације распоређени на фронту су од првих дана СВО настојали да разним модификацијама учине своја возила отпорнијим на све врсте непријатељског дејства.
Овај процес резултирао је усвајањем појединих теренских модификација и њиховој примени у самој производњи, односно надоградњи тенкова у савремене варијанте, који се одвијају у руским фабрикама.
Иако се у оперативној употреби руске војске тренутно налази огроман број тенкова из породица Т-62, Т-64, Т-72, Т-80 и Т-90, у различитим варијантама, поменута "фабричка" побољшања углавном су заступљена код оних најсавременијих, односно тенкова Т-72Б3 (Т-72Б3М), Т-80БВМ и Т-90М "прорив" ("пробој").
Т-72Б3(М)– реактивни оклоп и систем активне заштите
Тенкови Т-72Б3 и Т-72Б3М (Т-72Б3 мод. 2022) представљају дубоку, али реалтивно јефтину модернизацију сада већ 50 година старих совјетских тенкова Т-72, а главна побољшања током СВО примењена су у домену динамичке заштите. Поред већ постојећег експлозивног реактивног оклопа (ЕРО) "контакт 5" и "реликт" (у зависности од конкретне варијанте), на поменуте модификације уграђене су додатне плоче ЕРО како би се заштитиле поједине слабе, односно непокривене тачке.
Ту спадају оклоп око топа, бочне стране трупа и горња половина гусеница, задњи и чеони део куполе изнад цеви, као и доња и горња (коса) предња плоча. Због додатне динамичке заштите у виду "контакт 1" и 4С24 ЕРО, неке од најновијих варијанти тенка Т-72 око куполе имају читав прстен плоча што готово онемогућава њено уништавање или пробој једним пројектилом. Додатно, купола је осигурана и заштитном мрежом намењеном за заустављање пројектила из ручних ракетних бацача.
Такође, на делу новопроизведених примерака приметно је присуство сада већ широко распрострањеног кавеза изнад куполе за заштиту од "напада одозго".
Новитет код тенкова из породице Т-72 је уградња решеткастог оклопа мањих димензија опремљеног реактивним плочама, изнад одељка за мотор и мењач. Тиме се возило додатно обезбеђује од напада из ваздуха и евентуалног имобилисања, што се у условима СВО показало као равно потпуном уништењу, услед интензитета и густине артиљеријске ватре и напада лутајућом муницијом.
Крајем октобра појавиле су се скице новог модела тенка Т-72Б3 или Т-72Б3М, заједно са информацијама о могућој уградњи система активне заштите "арена-м", који је до сада био предвиђен искључиво за оклопњаке из породице Т-80 и Т-90. Према доступним документима, овај систем ће имати 12 диспенсера пројектила за пресретање, који се активирају уз помоћ радара за откривање ракета усмерених ка тенку, смештеном на крову куполе.
Повратак после више од 20 година – Т-80
Средином септембра 2023. године, главни извршни директор предузећа "Уралвагонзавод" Александар Потапов је најавио поновно покретање производње тенкова Т-80. Последњи примерак из те породице произведен је 2001. године, а интересантно је да су се руски конструктори определили за производњу потпуно нових, уместо надоградње већ постојећих на БВМ стандард.
Остаје непознато да ли ће се производити Т-80БВМ варијанта или неки потпуно нови модел. Оно што се зна јесте да се већ ради на уклањању појединих слабости, као што је брзина кретања уназад. Наиме, иако су тенкови Т-80 са брзином од 10-11 км/х, у овом аспекту бољи од савременика из породица Т-72 и Т-90 (4 км/х), након искустaва из СВО тенкисти и конструктори закључили су да ни то није довољно.
Стога је погон појединих модела унапређен, па је тенк Т-80БВМ успео да развије брзину од око 20-25 км/х приликом кретања у рикверц. На основу тога се може закључити да је покренута и производња нових мотора, али и да су примењене модификације у трансмисији иако о томе није било речи.
Поред бољег погона, Т-80БВМ је добио и систем за ометање дронова "волнорез" који на дометима између 600 и 1.000 км онемогућава управљање малогабаритним беспилотним летелицама у радијусу од 360 степени.
"Волнорез" се може монтирати на било који део возила, имајући у виду чињеницу да се у основи ометача налази магнетна подлога. Заштита приказаног тенка повећана је и уградњом кавеза изнад куполе и ЕРО на боковима трупа, односно горњем делу гусеница и предњој доњој плочи.
Поједини извори наводе и опцију производње тенка Т-80 "бурлак", који се знатно разликује од осталих варијанти из ове породице, а до сада је конструисан само један прототип. Због дела напредних техничко-тактичких карактеристика "бурлак" се може поредити не само са најсавременијим тенком у оперативној употреби руске војске Т-90М, већ и са тенком Т-14 "армата".
Непробојни „пробој“ – Т-90М
Т-90М "прорив" се до сада показао као најспособнији тенк руске војске, а током СВО забележено је више случајева да су успели да преживе неколико узастопних погодака противоклопним вођеним ракетама, ручним ракетним и бацачима граната, као и дејство "дронова камиказа" и противтенковских мина.
Упркос рекордно малим губицима, конструктори из "Уралвагонзавода" већ раде на најновијој варијанти чија се производња очекује у 2024. години. Модификације започете на терену и касније пренете у фабричке погоне, углавном се базирају на повећању нивоа свеукупне заштите. Стога је уграђен кавез на куполи и решеткасти оклоп око виталних делова тенка, попут мотора и система трансмисије.
Динамичка заштита је такође побољшана на основу искустава из СВО, па је тако унапређен оклоп на горњој (косој) и доњој предњој плочи, док су на гусеницама и задњем делу трупа тенка монтиране додатне плоче ЕРО.
Поред спољашње, повећан је и ниво унутрашње заштите како би се спречило рањавање посаде или оштећење опреме фрагментима и шрапнелима. Прва тура унапређених "прорива" испоручена је руским јединицама у првој поливини октобра заједно са тенковима Т-72Б3(М), а у наредном периоду очекује се појачана производња с обзиром на остварене резултате у зони СВО.