Русија
Лавров за РТ: Вашингтон не жели да спута Израел, мировне напоре Русије означава као "непријатељске"
Министар спољних послова Русије описао је потезе САД као "веома идеологизоване"
Све што долази из Москве САД схватају као "непријатељска дела", укључујући мировне напоре у Гази, рекао је Министар спољних послова у интервјуу за РТ.
САД не желе да спутавају Израел у акцијама против палестинске оружане групе Хамаса у Гази, додао је.
Упитан да прокоментарише зашто су САД ставиле вето на руску резолуцију у УН која је имала за циљ заустављање непријатељства у палестинској енклави, Лавров је истакао да је Вашингтон "веома идеологизован".
"Све што долази из Русије схвата се као непријатељски чин, али суштина је да Вашингтон не жели да веже руке Израелу", рекао је он.
Лавров је истакао да такав приступ функционише са Западним Јерусалимом, додајући да су САД покушале да убеде Израел да буде "мало флексибилнији" у испоруци хуманитарне помоћи болницама у Гази, као и у пуштању странаца.
Иран и Либан не желе "велики рат"
Руски министар је рекао и да Москва не мисли да Иран, Либан и милитантна група Хезболах желе да израелско-палестински сукоб ескалира и прерасте у регионални конфликт.
И даље постоји забринутост да би рат Израела и палестинске милитантне групе Хамас могао изазвати шири сукоб на Блиском истоку.
Израелски званичници запретили су да ће бомбардовати либанску престоницу Бејрут на сличан начин као што су то учинили у Гази, док су неки амерички јастребови позивали на напад на Иран.
Москва, међутим, верује да у Либану или Ирану "нема апетита" за велики сукоб, рекао је Лавров, додајући да ниједна од земаља не жели "било какво учешће у овој кризи". Он је рекао да је на то указао и лидер Хезболаха Хасан Насрала.
То би се могло да се промени ако Хезболах буде испровоциран покушајем да се Палестинци истерају из Газе, упозорио је руски дипломата.
Иста процена важи и за Иран, тврди Лавров, без обзира на ескалацију напада оружаних формација на америчке базе у региону, за које Вашингтон окривљује Техеран.
"Да, Американци кажу да неке 'проиранске' наоружане групе у Сирији и Ираку покушавају да нападну америчке војне локације", рекао је руски министар, описујући такве инциденте као "ништа ново".
Лавров је нагласио да је америчко војно присуство у Сирији очигледно незаконито, док је у Ираку крајње упитно, с обзиром на то да је парламент те земље наредио влади да избаци америчке снаге 2020. године.
Локалне оружане групе су можда "узнемирене" због третмана Палестинаца и због тога желе да "угризу Американце и Израелце ту и тамо", али нема индикација да виши руководиоци желе да ескалирају ситуацију, рекао је руски министар.
Он је, међутим, упозорио да се ова уздржаност не доживљава као "слабост" и "зелено светло" да Израел има одрешене руке у Гази.
Покушаји мирног решавања кризе
Прва резолуција о блискоисточној кризи коју је Русија предложила након изненадног напада Хамаса на Израел 7. октобра позвала је на моментални прекид ватре и осудила све акте тероризма. Међутим документ су блокирале САД, Велика Британија, Француска – сталне чланице Савета безбедности УН – и Јапан.
Касније истог месеца, Русија је предложила још један нацрт резолуције, поново позивајући на одржив хуманитарни прекид ватре и стварање хуманитарних коридора, овога пута додајући и неке од захтева из америчког предлога резолуције. Ипак, Вашингтон је, заједно са Лондоном, ставио вето на ту иницијативу.
Након почетка непријатељстава, многи западни медији су известили да САД покушавају да Израел убеде да одложи копнену операцију у Гази како би се оставило више времена за преговоре о таоцима.
Међутим, Израел је своје копнене операције започео крајем октобра, док Хамас и даље држи већину од око 240 талаца.
Прошле недеље, "Аксиос" је известио да је Израел под притиском Вашингтона пристао да започне "тактичке, локализоване хуманитарне паузе", пошто су им у Вашингтону јасно ставили до знања да захтев није имао за циљ да натера Израелце на прекид ватре.
