Председник Руске Федерације Владимир Путин је у среду, 6. децембра посетио Абу Даби, како би се састао са председником Уједињених Арапских Емирата, Мухамедом Бин Заидом ел Нахјаном. Током званичне посете, двојица лидера дискутовали су о билатералним односима својих држава, али и о безбедносној ситуацији на Блиском Истоку у светлу палестинско-израелског сукоба.
Ипак, на основу извештавања готово свих светских медија, делује да је сам састанак Путина и бин Заида остао у сенци друга два догађаја која су се одиграла за време посете. Први је свакако „фарбање“ неба изнад Абу Дабија у боје руске заставе, а други је пут, тј. лет председника РФ под пратњом до зуба наоружаних вишенаменских борбених авиона Су-35, о којима је већ било речи.
Оба догађаја изазвала су огромну пажњу и велики број коментара, што позитивних, што негативних на рачун руске дипломатије, уз неизоставан наратив о "показивању силе" и "параноји руског лидера", поготово када су у питању поменути авиони.
Шта означава руска застава изнад Абу Дабија?
Као што је већ наведено, приликом слетања председничког авиона и сусрета двојице лидера, небо изнад Абу Дабија je прелетима војних авиона у више наврата "офарбано" у боје руске заставе.
Иако се у почетку мислило да су за овај чин одговорни авиони америчке производње Ф-16 из састава ратног ваздухопловства УАЕ, убрзо је откривено да се ради о италијанским тренажним авионима МБ-339А, који припадају авио-акробатској групи "Ал Фурсан", делу емиратске авијације.
Са једне стране овакав дочек показује очигледан акт поштовања и гостопримљивости, као и начин да се покаже спремност на јачање досадашње сарадње на различитим пољима, попут трговине, улагања и политичког дијалога. Поред тога, чињеница да држава која већ дуже време важи за „најбољег америчког савезника у борби против тероризма, у Персијском заливу“, боји небо свог главног града у руску зставу доста тога говори и о њиховом односу према политици изолације Русије која се спроводи од почетка СВО.
Зашто је Путинова пратња изазвала толику буру у јавности?
Још већу пажњу од описаног прелета изазвала је пратња руског председника, сачињена од четири вишенаменска борбена авиона Су-35 наоружаних ракетама ваздух-ваздух., који су током читавог лета пратили председнички "иљушин 96". Приликом слетања ИЛ-96, "сухоји" су наставили да круже изнад Абу Дабија, након чега су се и они приземљили на међународни аеродром где их је чекало техничко особље, превезено транспортним авионом ИЛ-76.
Слична процедура уследила је и током касније Путинове посете Саудијској Арабији, па су Су-35, заједно са ИЛ-76 летели до Ријада.
Иначе ваздушна флота руског председника је до свог првог одредишта стигла преко Каспијског језера и Ирана за шта су прикупљене све неопходне дозволе. Интересантно је да су се током лета кроз ирански ваздушни простор, руским летелицама придружили и борбени авиони Ф-14 "томкет", Ратног ваздухопловства Исламске Републике.
Описани гест Ирана не треба да чуди, будући да је ова држава и раније била пријатељски наколњена за руске ваздухоплове, а најпознатији пример забележен је у септембру 2017. године када су руски стратешки бомбардери из иранског ваздушног простора лансирали већи број крстарећих ракета Х-101.
Главни разлог за поменути, не баш уобичајени поступак укључивања борбених авиона у пратњу је свакако брига за сигурност руског председника имајући у виду све сложенију геополитичку ситуацију на Блиском Истоку, а не некаква "параноја" како би западни медији то желели да прикажу.
У прилог томе говоре и искуства из прошлости, када су неки од највиших званичника приликом лета имали пратњу борбених авиона приликом путовања изнад нестабилних подручја или током кризних времена. Тако су Владимира Путина током изненадне посете бази руских трупа Хмејим у сиријској провинцији Латакија, приликом уласка у ваздушни простор Сирије дочекали вишенаменски авиони Су-30СМ, што је потпуно рационална одлука имајући у виду сукоб унутар те земље.
Слична ситуација догодила се исте године, приликом лета министра одбране РФ до Каљининграда, када је један од пилота Су-27 био принуђен да покаже наоружање и тиме натера Ф-16 који се превише приближио на повлачење.
Такође, тадашњи амерички председник Бил Клинтон је приликом посете Турској у новембру 1999. године био под пратњом три авиона Ф-16, а познато је да je Џорџ Буш приликом летова непосредно након 11. септембра 2001. увек имао пратњу борбених авиона у домаћем саобраћају. Тако је и бивша председница представничког дома САД, Ненси Пелоси током посете Тајвану, била под пратњом чак 13 авиона (борбених и танкер) који су полетели из Јапана.
Стога се може закључити да је овај догађај велику пажњу изазвао због јасног приказа моћи Русије и чињенице да неће дозволити сопствену изолацију, као и спремност да свој положај у свету брани оружјем када је то неопходно. Осим тога важан фактор у насталој драми представља и избор Су-35 за пратећу летелицу.
Зашто баш Су-35?
Јасно је да је Су-35 за овај подухват одабран због тога што се ради о најсавременијем и најнапреднијем вишенаменском борбеном авиону у оперативној употреби Ваздушно-космичких снага РФ, уколико наравно изузмемо двадесетак ваздухоплова пете генерације Су-57.
Да је реч о заиста импресивним летелицама говори и податак да "сухоји" у пратњи нису имали допуњавање горивом у ваздуху, већ је допуна обављена након слетања, како у Абу Дабију, тако и у Ријаду.
Поред очигледне симболике руске моћи, Су-35 је изабран јер представља платформу са великим потенцијалом за извоз другим државама, поготово што су и сами УАЕ једно време били заинтересовани за њихову набавку, али је услед санкција уведених Русији и притисака САД ипак одлучено да се пређе на куповину "рафала".
Иако су Емирати одустали, Иран који Русији испоручује "шехиде", муницију и ракете би заузврат у скоријој будућности требало да добије чак 24 авиона Су-35, чиме ће ратно ваздухопловство ове државе бити знатно унапређено. На крају, нема сумње да је Су-35 био логичан избор за пратњу како би се војска САД подсетила на догађај од 6. јула, када су ови авиони у више наврата пресрели и оштетили неколико беспилотних летелица МК-9 "рипер" изнад Сирије.