"Њујорк тајмс": Како Русија ратује без наоружања
Напад са 96 пројектила, извршен широм Украјине у уторак, био је до сада највећи руски ваздушни напад, а уследио је након вишемесечних тврдњи западних и украјинских званичника да се залихе пројектила и другог високопрецизног оружја којим располаже Русија убрзано смањују.
Без обзира да ли је овај напад на инфраструктурне циљеве био раније планиран, или је представљао изнуђени "смртоносни одговор на украјинско заузимање Херсона", сада се поново поставља питање о стању и попуњености руског војног арсенала, пише "Њујорк тајмс".
"Русији је остало само 609 ракета"
Украјински министар одбране Алексеј Резников недавно је изјавио да је Русија потрошила "скоро 70 одсто својих залиха ракета". Реч је углавном о "искандерима", "калибрима" и другим високопрецизним ракетама. Резников је тада рекао да је Русији "остало само 609 тих пројектила", иако његове изјаве није могао да потврди ниједан независни извор.
У извештају британског Министарства одбране од 16. октобра наводи се да је напад великих размера на украјинску инфраструктуру "највероватније смањио руске залихе ракета дугог домета", што ће "вероватно ограничити њихову способност да убудуће гађају већи број циљева."
Још од пролетос, званичници Пентагона, попут портпарола за националну безбедност Џона Кирбија, тврдили су да Москва нема довољно прецизно навођених пројектила. Како је онда, пита се овај лист, Русија успела да изведе оно што је Линда Томас Гринфилд, америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама, описала као можда "највећи ракетни напад од почетка рата”?
"Њујорк тајмс" има неколико идеја о мистерији "неисцрпног" руског наоружања.
Прва "теорија" је да Русија купује оружје од Ирана и Северне Кореје, као што често понављају амерички званичници. У среду је у Пентагону министар одбране Лојд Остин рекао како се "Русија бори да попуни своје залихе ракета да би одржала корак са захтевима на бојном пољу."
Раније су амерички званичници тврдили да је Русија масовно куповала беспилотне летелице иранске производње, пише "Њујорк тајмс".
Остин је изјавио да очекује да ће Иран ускоро Русији послати и балистичке ракете.
Сједињене Државе су раније оптужиле и Северну Кореју да Русији тајно испоручује ракете и артиљеријске гранате, иако је Кирби овог месеца признао да "није јасно да ли је та муниција заиста испоручена."
И Северна Кореја и Иран су негирали да су од почетка сукоба снабдевали Русију оружјем.
Какво је стварно стање руског војног арсенала
"Веома мало западних званичника има јасну представу о стварном стању руског арсенала, а још мање их тачно зна колико им је ракета остало у залихама", рекао је Марк Кансијан, бивши маринац и стратег за оружје Беле куће, који је сада запослен у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону.
"На Западу се верује да Русија располаже резервама ракета и другог наоружања које ће користити у случају да почне рат Русије са НАТО-ом," додао је. "Ову идеју ми сматрамо апсурдном", тврди Кансијан, "али Руси то сматрају веома реалном могућношћу."
Прошлог месеца председник Русије Владимир Путин говорио је о руским напорима да се повећа производња опреме и система „повезаних са потребама специјалне војне операције" у Украјини.
"Џејнс дифенс" објавио је да је Русија "врло вероватно знатно пре него што је извршила инвазију на Украјину" складиштила микрочипове и другу технологију неопходну за производњу прецизних пројектила."
У анализи "Џејнса", достављеној "Њујорк тајмсу", наводи се да је Русија ове микроелектронске компоненте можда набавила преко трећих земаља, као што су државе или приватна лица који се не обазиру на америчке санкције.
"Русија је вероватно почела да производи велики број `искандера`, `калибара` и крстарећих ракета много пре почетка сукоба у Украјини", наводи се у анализи, а Руси их "вероватно производе и сада, пошто је Русија увела готово ратну економију и многе фабрике повезане са војноиндустријским комплексом раде у три смене."
