Док у Украјини људе "лове" на улици како би их натерали да иду на фронту, у Русији је ситуација мало другачија. И баш због тога, руски званичници већ више месеци понављају да неће бити потребно спровести додатну мобилизацију, будући да добровољаца има и више него довољно.
Да су године само број, потврђује и прича о једном од њих, који је, пркосећи годинама, убедио све у војном комесаријату Русије да је и више него способан да и у 72. години живота брани отаџбину.
Ово је прича о такозваном Морзи, како га називају у војсци.
"Чим су најавили почетак Специјалне војне операције, ја сам пошао у војни комесаријат. Прво су ме примили, али су онда рекли да сам превише стар. Онда сам им тамо урадио 40 склекова и поново су ме примили. Рекли су: 'Лет ти је сутра, пакуј се'", испричао је Морза за руску редакцију РТ.
Иначе, ово није први пут да је овај артиљерац, који се бори код Соледара, био на фронту. Пре тога, био је на ратишту у Чеченији, Југославији, али и у Донбасу 2014. Родом је из Луганска, и од раног детињства имао је близак контакт са војном професијом, будући да му је отац био пилот, због чега се неретко селио.
Међутим, како је и сам рекао, овај пут нису хтели да га регрутују. У последњем тренутку, неколико сати пре лета, стигла је још једна одбијеница.
"Шта вам је, зар такве старце да узимамо?!", гласио је коментар.
Али, Морза је био одлучан да не попусти. После неког времена обратио се за помоћ рођаку, који је и 2014. био противник Мајдана, а који је сада учесник СВО. Управо у његову јединицу - прву добровољачку јуришну бригаду "Вукови", примили су Морзу и његовог средњег сина Алексеја.
"Тако ме је рођак одвео код команданта бригаде и упознао ме са њим. Погледао ме је и рекао: 'Вероватно сте се борили у Другом светском рату', а ја сам му одговорио: 'Не, у првом чеченском'", испричао је Морзе колико је имао потешкоћа да поново ступи у редове руске војске.
Након што су дефинитивно одлучили да га узму у војску, првобитно је требало да буде један од јуришника, за шта је прошао и обуку, али је, пак, на крају било одлучено да га уврсте у артиљеристе – и нису погрешили. Морзеова посада постала је једна од најбољих у јединици.
"У нашој посади су сви способни момци. Радимо брзо. Био сам радио-оператер, добар сам, одличан радио-оператер, али ништа више. Морао сам да научим нову специјалност од нуле већ у бригади. На самом почетку нас је учио камандант батерије. У почетку је сам само спремао барут, убацивао патроне у цев. Али сам успут све научио", каже Морзе.
Како сам каже, уопште не осећа своје године. "Звучи застрашујуће, вероватно имам 72 године, али ја и даље трчим, вежбам и бавим се грнчаријом кад могу. Ствар је у томе што се целог живота бавим спортом. Није било дана када сам се одмарао. Стално сам трчао и бавио се каратеом. Уљановск има веома добру школу каратеа", присећа се Морзе.
"Наша 104. дивизија била је у Кировабаду, а онда је 1992. премештена у Уљановск и тамо постоји добра школа каратеа. Тренер је одличан, шампион Русије у кјокушин каратеу Јевгениј Говорухин. Тамо су и моја деца ишла, и ја. Тако да се још не осећам довољно стар да лежим у кревету".
"Ти млади момци који живе у Русији морају да схвате да се ми овде не боримо са Украјинцима, ми се боримо са САД. Баш као у Авганистану, где смо се борили са Американцима. И сада ратујемо против њих. Дакле, ако млади момци желе да имају нормалну, независну, развијену земљу, онда морају да је бране. Треба да бранимо своју отаџбину, а не да седимо скрштених руку. Зато позивам све младе људе, од 18 година па надаље, да дођу овде и бране земљу. Узео бих и старије. Доста је мојих пријатеља који желе да иду на фронт, али их не прихватају због година", пожалио се Морзе.
Артиљериста је уверен да ће се СВО завршити победом – денацификацијом и демилитаризацијом Украјине.
"Мислим да треба да дођемо до бивших граница Совјетског Савеза. Барем Кијев дефинитивно треба да буде ослобођен", каже Морзе. "Али не треба журити. Не вреди ударати и бомбардовати свом силом. Мислим да радимо праву ствар: боримо се полако. Полако! Без убијања цивила. Доћи ћемо до циља, мало по мало".