Од почетка Специјалне војне операције производња и модернизација готово свих врста система наоружања је драстично повећана како би се надоместили губици, унапредио борбени потенцијал јединица на фронту и код куће, али и отклонили одређени недостаци појединих старијих платформи и возила.
Тако је у више наврата током протеклих годину дана, трупама у зони СВО, између осталог испоручен и велики број савремених варијанти чувеног амфибијског оклопњака из совјетског периода БМП-2 ("боевая машина пехоты", што је у преводу са руског језика "борбено возило пешадије", односно БВП). Реч је о најновијој варијанти са ознаком БМП-2М, производу Конструкторског бироа "Приборостројенија" из Туле, познатој и по надимку "бережок" који потиче од назива новог борбеног модула у куполи, инсталираног на гусеничара.
Развој поменуте варијанте покренут је почетком двехиљадитих, а први корисник биле су Оружане снаге Алжира, будући да је ова држава договорила модернизацију 360 комада БМП-2 на стандард БМП-2М још 2006. године. Иако је модернизовано БВП први пут представљено 2010. године, први примерци испоручени су руској војсци тек 2019. када су обављена сва неопходна тестирања.
Од тада, БМП-2М налази се у оперативној употреби копнених снага и према првобитном плану предвиђена је модернизација око 540 возила, која се како је већ поменуто спроводи појачаним интензитетом. Интересантно је да су приликом покретања СВО многи западни извори предвиђали обуставу или бар успоравање овог процеса због "недостатка опреме са Запада (углавном нишанско-осматрачких справа) узрокованог увођењем санкција Русији", међутим очигледно је да су конструктори из Туле нашли друго адекватно решење.
Стари дизајн и нов погон
Спољашњи изглед и унутрашњи распоред остали су готово непромењени, а једина разлика у односу на старије верзије огледа се у горепоменутој куполи опремљеној са више наоружања и савременијим оптоелектронским блоком. Стога су и димензије возила остале исте па је тако БМП-2М дугачак 6,74 м, широк 3,15 м, висок 2,45 м (рачунајући нишанско-осматрачке справе), тежак око 16 тона и има клиренс од 0,42 м.
Поред стандардне трочлане посаде састављене од возача, командира и нишанџије, у возило се може сместити још седам оперативаца под пуном ратном опремом и то шест у задњем одељку иза куполе и један иза возача. Укрцавање и искрцавање из возила врши се помоћу три кровна отвора и двоје врата иза трупног одељка.
Један од новитета у унутрашњости БМП-2М јесте клима уређај КБМ-2, који члановима посаде обезбеђује пријатније услове за рад приликом операција у подручјима са виском температуром (до +50 степени Целзијуса).
Друго побољшање тиче се погонског склопа, будући да је БВП-у уграђен нови дизел мотор УТД-23 јачине 360 кс (стари је имао 300 кс), па је однос снаге и тежине повећан на 22,5 кс/т. Нови мотор укомбинован је са аутоматским мењачем са пет брзина за кретање унапред и једном за кретање уназад, а обе компоненте могу бити уклоњене и замењене на бојном пољу. Сам возач опремљен је комбинованим осматрачким уређајем ТВК-1 са каналима за дневну и ноћну вожњу.
Унапређен је и систем вешања уградњом нових торзионих шипки, точкови на гусеницама имају већу носивост, побољшана је амортизација, а гусенице могу бити обложене посебним калупима за кретање по асфалтираним путевима. Због свега наведеног, БМП-2М се може похвалити високим степеном покретљивости и проходности са максималном брзином од 65 км/х на путу и 45 км/х ван путева и аутономијом кретања од 550 до 600 км.
Овај гусеничар оспособљен је за кретање по нагибу од 60%, бочном нагибу од 30%, као и за савладавање вертикалних препрека висине до 0,7 м, ровова ширине до 2,5 м, док је прелазак водених препрека омогућен захваљујући амфибијским карактеристикама возила. Такође, превоз "бережока" се обавља и употребом железнице, транспортних авиона и хеликоптера.
Ниво заштите и импровизације на фронту
Основни оклоп БМП-2М остао је исти као код осталих старијих верзија и уједно представља најслабију тачку модернизоване варијанте. У питању је челични оклоп дебљине 23 мм на предњем делу куполе, односно 5-19 мм на трупу, који пружа заштиту од дејства муницијом у калибру 12,7 мм што је низак ниво заштите за савремене стандарде.
Сличан проблем постоји и са подном заштитом, будући да она није присутна на ранијим варијантама, али ни на новој, због чега ово БВП остаје изузетно рањиво на минско-експлозивна средства. Ипак, посаде "бережока" на фронту су добро упућене у ове недостатке због чега је добар део њих на своја возила монтирао додатан оклоп у виду решеткастих кавеза на странама и предњем делу трупа, прекриваче за гусенице, а постоје и информације о уградњи плоча за заштиту од мина.
Додатно, нове варијанте возила се често могу видети са "накидком", односно камуфлажним прекривачем за смањивање термалног, ИЦ и радарског одраза. Као и до сада сви примерци располажу комплетом АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана) и диспенсерима димних граната у калибру 81 мм.
Шта све доноси нова борбени модул "бережок"?
Кључно побољшање и предност БМП-2М представља горепоменуто инсталирање новог борбеног модула Б05Я01 "бережок" са богатим арсеналом наоружања, савременим системом управљања ватром (СУВ) и оптоелектронским блоком. Главно наоружање остаје аутоматски топ 2А42 у калибру 30 мм, са двоструким храњењем и борбеним комплетом од 500 граната укључујући противоклопне светлеће, високо-експлозивне запаљиве и фрагментирајуће.
Ефективни домет топа за оклопљене циљеве је око 2.000 м, за остале копнене око 4.000 м, а за хеликоптере око 2.500 м, док је пробојност до 55 мм челика у зависности од удаљености мете. Задржан је и спрегнути митраљез ПКТМ у калибру 7,62х54 мм са 2.000 метака у комплету, намењеном за дејство по живој сили непријатеља.
Главни новитет који "бережок" доноси јесу четири лансера (по два са сваке стране) за дејство противоклопним вођеним ракетама 9М133-1 и 9М133Ф-1 система "корнет", домета до 5,5 км, чиме је замењен старији систем „конкурс“ присутан код ранијих верзија БМП-2. Све четири лансирне цеви прекривене су оклопом са горње и спољашње бочне стране, ради заштите од фрагмената и дејства лаким пешадијским наоружањем.
БМП-2М располаже и аутоматским бацачем граната АГС-30 у калибру 30 мм домета 1.750 м, са борбеним комплетом од 300 граната. Велику ватрену моћ употпуњује и шест пушкарница дуж обе стране трупног одељка и једна на левим задњим вратима за дејство личним наоружањем оперативаца унутар возила.
Висок ниво прецизности описаног наоружања, приказан током СВО, омогућен је захваљујући савременом СУВ и оптоелектронским блоком који се састоји од: вишеканалне нишанџије БПК-3-42 са уређајем за стабилизацију аутоматског топа и балистичким рачунаром; командирове панорамске нишанско-осматрачке справе 1ПЗ-13 која побољшава ситуациону свест и омогућава командиру потрагу за циљевима по којима нишанџија касније дејствује; и ласерског обележивача, односно даљиномера.
Важна карактеристика обе поменуте справе јесте постојање термовизије и система за аутоматско праћење циља, што омогућава дејство у ноћним и условима смањене видљивости. Откривање непријатељских циљева могуће је на удаљености од 5.000 м у дневним и 3.000 м у ноћним условима. Поред тога, БМП-2М је опремљен и новом радио станицом.