Током Специјалне војне операције (СВО) имали смо прилику да видимо повратак великог броја система, возила и платформи давно повучених из оперативне употребе што због "застарелости", што због њихове излишности у мирнодопским условима. Ипак, поред разних тенкова, борбених возила, пешадије и оклопних транспортера поново активираних у зони СВО, посебну пажњу светске јавности привукли су руски оклопни наоружани возови које користе Железничке трупе Оружаних снага РФ.
Порекло ових ретких и крајње упечатљивих комплекса сеже све до средине 19. века и Америчког грађанског рата, када је забележена прва употреба оклопних возова, након чега су коришћени у готово свим већим сукобима све до краја Другог светског рата. Већ у другој половини 20. века, развојем технологије, њихова употреба постала је изузетно ретка, а један од најпознатијих примера свакако је воз Војске Републике Српске Крајине "Крајина експрес".
Савремени руски оклопни возови
СВО није први оружани сукоб савременог доба у којима су руске снаге користиле борбене возове, будући да су ова возила анагажована током Чеченских ратова и Рата у Јужној Осетији 2008. године. После тога долази до повлачења, али очигледно не до потпуног расходовања јер је 2016. Војска РФ вратила у службу два воза, "Амур" и "Бајкал", ради учествовања у вежбовним активностима.
Од почетка СВО примећено је активирање још два воза – "Јенисеј" и "Волга", што не треба да чуди имајући у виду интензивирање сукоба и чињеницу да се логистика руске војске у огромној мери ослања на железницу. Примарна намена набројаних возила је транспорт трупа, опреме, наоружања и муниције, пратња теретних возова, извиђање, провера, и поправка пруге на местима оштећеним саботажом и другим активностима непријатеља.
Дизајн и саставни делови композиције
Сва четири воза састоје се од неколико теретних вагона и отворених платформи са наоружањем, као и једне платформе напуњене врећама са песком, деловима шина и праговима. Ова платформа постављена испред главног дела служи као мера превенције, односно средство за активирање потенцијалних експлозивних направа на прузи.
Поред тога, чланови посаде – међу којима се налазе и деминери – повремено врше инспекцију шина и околине у потрази за минама и сличним средствима те, у складу са тим, деминирају или обављају контролисану детонацију уочене претње.
Описано извиђање терена и околине се у последње време обавља и уз помоћ извиђачких беспилотних летелица. Уз деминере, сваки воз располаже тимовима за одржавање и поправку, као и специјалним вагоном познатом као "каптерка" у коме се налази сва логистичка опрема намењена за одржавање, поправку и континуитет оперативности.
Координација чланова посаде и комуникација са другим јединицама у окружењу обезбеђена је захваљујућим савременим радио-комуникационим уређајима, инсталираним на једном од вагона. Будући да се две локомотиве, односно једна локомотива у случају "амура", налазе у централном делу, машиновође се приликом вожње ослањају на информације које добијају од посматрача са оба краја композиције.
Зидови свих вагона и локомотива обложени су челичним оклопом дебљине 20 мм, уз додатке попут џакова са песком и дрвених плоча, а поред пасивне заштите возови су опремљени и системом "камиш" који служи за ометање радио-контролисаних екплозивних направа у кругу од 20 метара.
Једина битна разлика у дизајну поменута четири воза огледа се у броју вагона и платформи: "Амур" поред једне локомотиве има 13 вагона и платформи и дугачак је 163 м; "Бајкал" је 2016. године такође имао једну локомотиву, али седам вагона/платформи и дужину од око 102 метра, док је 2022. након реконфигурације инсталирана још једна локомотива и два вагона, па данас има дужину од 132 м; "Јенисеј" се састоји од две локомотиве и осам вагона и дугачак је 131 м; а "Волга" поред две локомотиве има још шест вагона и дужину од 106 м.
Наоружање и борбени потенцијал
Иако оклопни возови нису примарно конструисани за борбена дејства, они свакако могу пружити ватрену подршку и оспособљени су за самоодбрану захваљујући разноврсном арсеналу наоружања којим су опремљени. Пре свега, сваки воз у централном делу састава (поред локомотиве) има одељак, тј. вагон који служи као командни центар и оружарница са пушкарницама на свим странама за дејство личним наоружањем чланова посаде.
На врху командног центра постављене су две ротирајуће куполе са опсегом кретања од 16'0 степени по правцу, наоружане аутоматским бацачима граната АГС-17/30 у калибру 30 мм и тешким митраљезима.
Кључни сегмент наоружања представљају двоцевни аутоматски противавионски топ ЗУ-23-2 у калибру 23 мм, који се користи за дејство по ваздушним, али и копненим циљевима са брзином ватре од 2.000 пројектила у минути; и борбено возило пешадије БМП-2 наоружано аутоматским топом 2А42 у калибру 30 мм, спрегнутим митраљезом ПКТ у калибру 7,62х54 мм и противоклопним ракетним системима "конкурс" или "фагот", домета до 4.000 м.
Оба средства постављена су на засебним платформама и могу се користити истовремено. Осим стандардног пакета наоружања посаде на возовима имају опцију постављања минобацача или лансера беспилотних летелица, а њихово лансирање могуће је обавити и у покрету.
Предности оклопних возова
Главна предност описаних комплекса огледа се у великој мобилности и способности транспорта велике количине опреме, наоружања и људства, поготово уколико постоји широко распрострањена мрежа железнице као што је случај у Русији. Богат арсенал наоружања пружа могућност офанзивног и дефанзивног дејства, а просторни капацитет оставља опцију трансформације воза у мобилне командне центре за веће јединице и импровизоване болнице.
Ту је наравно и психолошки ефекат, како за пријатељске тако и за непријатељске снаге. За прве сама појава оклопних возова значајно доприноси подизању морала, док другој страни истовремено утерује страх у кости. На крају, могућност прилагођавања потребама конкретног задатка, у зависности да ли је у питању извиђачки, борбени или логистички, чини оклопне возове изузетно корисним средством за услове савременог ратовања где се акценат све више ставља на вишенаменске системе.