Русија
Последња линија фронта на којој је Кијев имао иницијативу: Самоубилачка мисија украјинских снага
Изгледа да украјински напади у Херсонској области уопште немају војну сврху и да се спроводе искључиво из медијских и политичких разлога
Упркос покушајима украјинских снага да успоставе мостобран на левој обали Дњепра у Херсонској области, Кијев је потпуно изгубио иницијативу на овој линији фронта, пише за РТ Интернешенел руски војни аналитичар Владислав Угољни.
Украјинска војска је раније покушала да направи тактичка упоришта на левој обали реке Дњепар, што је резултирало крвавим борбама близу села Кринки.
Садашња линија фронта у Херсонској области формирана је у новембру 2022. године, када су се руске снаге повукле из града Херсона. Након тога, интензитет борби је опао и углавном се свео на размену артиљеријске ватре, нападе дроновима, субверзивне и извиђачке мисије.
Нешто касније, почеле су крваве али бескорисне борбе за острва на Дњепру, које су плаћене огромним жртвама на обе стране. Оружане снаге Украјине користиле су чамце да побољшају своје положаје, али, због мочварног терена, нису биле у могућности да успоставе ефикасну одбрану. Руска армија је користила пешадијске јединице, јединице за специјалне операције и авионе како би поново заузела острва.
Међутим, ове битке постале су бесмислене када је, почетком јуна 2023. године, брана Каховка уништена, што је изазвало поплављивање ових области.
Проширена линија фронта дуж Дњепра довела је руске снаге у неповољан положај. Руска одбрамбена стратегија углавном се заснивала на утврђеној првој линији, чији је циљ био да спречи украјинске снаге да заузму позиције на обали.
Наставак украјинских напада има само медијски значај
Од јесени украјинске снаге усредсредиле су се искључиво на десантне операције. Све до краја 2023. године, Херсонска област остала је једина линија фронта у којој су Оружане снаге Украјине још задржале какву-такву иницијативу.
Украјинци су заузели прве мостобране у мочварној области ушћа Дњепра, у близини Антоновског друмско-железничког моста. Али кијевске снаге нису могле да прошире овај мостобран: иза Антоновског друмског моста лежало је село Аљошки, до којег се могло доћи једино мочварним тереном.
У октобру су Украјинци покушали да упадну у Пешчановку, јужно од железничког моста, али су ти покушаји били неуспешни.
У почетку су украјинске снаге имале одређеног успеха, продирући у шуме јужно од Кринкија, али је руска војска одговорила гранатирањем и бомбардовањем мостобрана, као и премештањем маневарских резерви у то подручје, укључујући и ваздушно-десантне трупе.
Према украјинском војном експерту Константину Машовцу, руска група снага "Дњепар" броји више од 73.000 људи, уз велики број тенкова, оклопних возила и артиљерије, укључујући и лансере за ракетне системе.
За супротстављање руским снагама потребна је много већа снага од четири бригаде маринаца, једне артиљеријске бригаде и неколико јединица територијалне одбране, са колико на овом делу фронта располаже Украјина.
Наставак напредовања украјинских снага захтева размештање логистичке инфраструктуре на левој обали Дњепра. Тренутно се украјинске истурене јединице у Кринкима снабдевају воденим путем, што је веома ризично.
Изгледа да су овакви суморни изгледи натерали украјинске медије и западну штампу да објаве бројне критичке чланке о операцијама у области Херсона. Одеске новине "Думскаја" објавиле су колумну Николаја Ларина, која је "покушаје да се задрже ти сићушни комади земље", описао као злочиначке.
"Њујорк тајмс" је ову операцију назвао самоубилачком. Војници кажу да на обали нема места на коме се могу укопати и да су морали да газе преко тела својих мртвих другова, која су преко два месеца лежала у блату.
До јесени, руске снаге су покренуле офанзиву код Маријинке, Авдејевке и Артјомовска, као и контранападе код Работина, показујући да су повратиле стратешку иницијативу.
Сада се наставак напада у Херонској области доводи у питање. Изгледа да ти напади уопште немају војну сврху и да се спроводе искључиво из медијских и политичких разлога.
