Дан када је Русија постала царевина: Како је Иван постао Грозни

Иван IV Грозни је, без претеривања, култна личност у руској историји. Иако многи историчари и дан-данас воде праве дебате око улоге Ивана Васиљевича, сигурно је да је он много урадио за Русију. Стварање царевине, освајања и реформе су помогле Русији да постане прво регионална, а затим и европска сила, и управо то не могу да му опросте многи савремени историчари и "експерти".

Чињеница је да је "Грозни" цар имао тежак карактер и често је био превише жесток и неумољив. Међутим, током његове дуге владавине Русија се знатно проширила и постала војна сила, коју европске и азијске земље нису могле више да игноришу. 

Тешко детињство 

Иван IV Васиљевич Грозни рођен је 25. августа 1530. године у селу Коломенскоје код Москве. Син великог кнеза Василија III (Руриковича) и принцезе Јелене Глинске (литванске кнегиње). Иваново детињство је било страшно – са три године изгубио је оца, са осам – мајку. Са 15 година, пред његовим очима, гомила се обрачунала са рођацима његове мајке.

Након смрти Василија III, и све до пунолетства Ивана Грозног, државом су владали кнегиња Јелена и бојари (кнезови) Овчина-Оболенски-Телепњев, Белски, Шујски, Воронцови и Глински. Иван IV је одрастао у атмосфери борбе за власт између зараћених бојарских фракција, праћених убиствима и насиљем, што је допринело развоју сумње, осветољубивости и суровости младог владара.

Чак и свој надимак "Грозни" је добио управо због свог карактера. Међутим, чињеница је да су суровог цара тако почели да зову тек накод његове смрти. Овај надимак је заправо припадао његовом деди Ивану III.

Први руски цар 

Дана 16. јануара 1547. године, Иван IV је крунисан за цара у Успенској цркви Кремља. Овај акт је био од великог међународног значаја, јер је изражавао право руске државе на једно од водећих места међу европским државама. Године 1562. године цариградски патријарх је у своје име и у име Цариградског сабора признао Ивана Грозног за руског цара, а Русију за царевину. Крунисање Ивана IV не само да је помогло јачању моћи лично Грозног, већ је допринело и расту међународног престижа руске државе.

Након крунисања, Иван Грозни почиње активно да учествује у државним активностима. Један од његових првих потеза био је стварање неке врсте савета из редова његових истомишљеника, такозване Изабране Раде – то јест владе руске државе. 

Године 1550. створена професионална војска, која је значајно повећала одбрамбену способност земље, а састављен је и "Законик", који је поједноставио све постојеће правне акте тог времена. Године 1555. Иван је усвојио "Службени Законик", документ који је регулисао јавну службу и такође разјаснио правила о земљишном власништву. А већ наредне године је створена локална управа.

У спољној политици, Ивана IV су постојала два правца: источни и западни. Године 1552. Иван Грозни је имао први успех – руске трупе су заузеле Казањ, што је значило припајање целог Казанског каната Русији, а 1556. године је припојен и Астрахански канат. Од 1581. почео је активан продор Руса иза Уралског гребена и освајање Западног Сибира. 

Успех у припајању Астрахана и Казања потврдио је Иваново уверење у непобедивост његове нове војске. Одлучио је да припоји територију Ливонског реда. Године 1558. почео је Ливонски рат у који су ушле Шведска, Пољска и Данска. Као резултат овог дуготрајног сукоба, Иван је 1583. морао да призна пораз и да се одрекне низа територија у балтичким државама. Meђутим, Ливонски ред је фактички престао да постоји што је касније дало Русији ветар у леђа на балтичком правцу. 

Последње године владања

Борећи се са утицајем бојара, као и са остацима феудалне распарчаности у земљи, Иван IV је 1565. увео посебан облик владавине – опричнину – систем репресивних мера против бојара, усмерених на јачање власти цара. Главне методе обрачуна са политичким противницима биле су егзекуције, прогонство и конфискација земље.

Од крвавих покоља и масовних репресија Ивана IV страдали су и његови политички противници и десетине хиљада сељака, кметова и варошана. Приликом једног од својих излива беса 1582. године је случајно усмртио сина Ивана. То је био један од разлога зашто је Иван IV у народу добио надимак "Грозни". 

Први руски цар умире у Москви 18. марта 1584. године под нејасним околностима. Сахрањен је у Архангелској цркви Московског Кремља. Совјетски научници су 1963. отворили гроб Ивана Грозног, међутим истраживања су доказала да он није био отрован. 

Наследници и нестанак Руриковича

Цар Иван је ступио на престо са три године, био је на челу државе 51 годину, а умро је у 54. години, што је приличан узраст за XVI век. Иван Грозни се женио неколико пута. Не рачунајући децу која су умрла у детињству, имао је три сина. Из првог брака са Анастасијом Захарјином-Јуријевом имао је два сина, Ивана и Фјодора.

Према једној верзији, цар је случајно убио Ивана, најстаријег сина и наследника, ударивши га у слепоочницу штапом са гвозденим врхом. Други син, Фјодор, који је од рођења био узузетно слаб, постао је цар након смрти Ивана Грозног. Трећи царев син Дмитриј Иванович, рођен у последњем браку са Маријом Нагом, умро је 1591. године у Угличу. Пошто Фјодор није имао деце, његовом смрћу је окончана владавина династије Руриковича.

Иван IV је био један од најобразованијих људи свог времена, поседовао је феноменално памћење и теолошку ерудицију. Аутор је бројних радова, музике и текста за службу празника Богородице Владимирске и канона Архангелу Михајлу.

Иван Грозни је допринео отварању штампарија у Москви и изградњи храма Василија Блаженог на Црвеном тргу. Иван IV је оставио дубок траг у руској историји, без обзира што је био "Грозни".