Уколико се Запад одлучи да незаконито конфискује заплењена руска средства руске Централне банке у иностранству, Русија би могла конфисковати 288 милијарди долара Запада, пишу данас "РИА Новости", позивајући се на анализу те редакције, која је спроведена на основу доступних статистичких података других земаља.
Управо толико - 288 милијарди долара - износио је укупан обим директних инвестиција Европске уније, Г7, Аустралије и Швајцарске у руску економију на крају 2022. године, наводе "РИА Новости".
Од поменутих 288 милијарди долара, 223,3 милијарде припадају ЕУ, од којих највише Кипру (98,3 милијарде), затим Холандији (50,1 милијарда), Немачкој (17,3 милијарди), Француској (16,6 милијарди) и Италији (12,9 милијарди). Остале земље ЕУ инвестирале су у руску економију 28,1 милијарду долара.
Када је реч о државама Г7, највећи инвеститор у руску економију била је Велика Британија. Према последњим доступним подацима, вредност британске имовине у Русији на крају 2021. године достизала је приближно 18,9 милијарди долара.
У случају САД, процењује се да су оне крајем 2022. у Русији имале средства у вредности 9,6 милијарде долара.
Инвестиције Јапана у руску економију у истом периоду износиле су 4,6 милијарде долара, а Канаде - 2,9 милијарде.
Швајцарске и норвешке инвестиције крајем 2022. вределе су 28,5 милијарди долара и 139 милиона долара, наводе "РИА Новости", а, у случају Аустралије, оне су крајем 2023. износиле 683 милиона долара.
Руска средства су, подсетимо, у великом броју земаља Запада данас замрзнута. Одлука о заплени је ступила на снагу због покретања Специјалне војне операције, и на њу се гледа као на казнену меру против Кремља, која би требало да га ослаби.
Москва је више пута упозоравала да би конфискација те имовине, и њено даље коришћење за обнову Украјине, што као опцију најављују поједини званичници, било противзаконито. Русија истиче да је спремна за дијалог, али њени стручњаци оцењују да има мало разлога за оптимизам.