Лавров: Југославија је била далеко, па су је САД напале, Русија брани државну границу

За разлику од Вашингтона који је Ирак, Југославију, Либију и Сирију прогласио као претњу државној безбедности САД, Москва штити своје националне, легитимне интересе

Русија се, за разлику од САД, којима је Југославија 1999. године била далеко, бори за своје националне, легитимне интересе и безбедност на руским границама, поручио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров за Си-Би-Ес.

"Сједињене Државе су за претњу прогласиле Ирак који је хиљадама миља од америчких обала. Далеко су и Југославија, Либија, Сирија – све те државе су званично назване директном претњом по безбедност САД и њених савезника", подсетио је Лавров.

Он је нагласио да је Запад сам себе потпуно дискредитовао и да треба да настави да живи у својим илузијама.

Када је у питању Специјална војна операција у Украјини, војна инфраструктура НАТО-а је изграђена на границама Русије, додао је Лавров.

"На територији Украјине било је планирано распоређивање оружја које је забрањено Споразумом о нуклеарним снагама средњег домета, из којег су се Американци повукли. Желели су да имају одрешене руке да слободно користе такво оружје", истакао је.

Саслушаћемо свакога ко је искрено заинтересован за правду

Спремни смо да саслушамо свакога ко је искрено заинтересован за правду, поготово када су у питању Русија и Украјина. 

Русија о томе није разговарала ни са бившим америчким председником Доналдом Трампом ни са било ким у САД, додао је Лавров и то објаснио чињеницом да садашња администрација Америке није заинтересована за дијалог.

"Спремни су с времена на време да разговарају о притвореницима, разменама, функционисању амбасада у Москви и Вашингтону и нашој Сталној мисији при УН у Њујорку. Али не о политичким темама", рекао је.

Руска страна је увек истицала да је спремна да размотри сваки озбиљан предлог, разговара о ситуацији у Украјини, узроцима сукоба, као и тражењу решења које ће гарантовати легитимне интересе Русије и украјинског народа, додао је и подсетио на преговоре у Истанбулу, априла 2022. године, који су пропали јер се бивши британски премијер Борис Џонсон умешао.

"У знак добре воље, Украјинци су тражили од нас да повучемо трупе из Кијева, што смо и урадили. Два дана касније, споразум који је био спреман за потписивање је поцепан", подсетио је.