Да ли сте знали да и Руси обележавају Светог Саву? (ВИДЕО)

Традициjа светосавских приредби у Москви постоjи без прекида од 1995. године, организуjе их професор Иља Числов и Друштво руско-српског приjатељства, каже доктор филологије, ванредни професор Катедре за словенску филологију на Православном универзитету "Светог Тихона" Јелена Осипова

За разлику од Срба, православни Руси славе дан светог Саве Српског, првог српског архиепископа и учитеља, оснивача руско-српског братства, 25. јануара. Као што је добро познато, Растко Немањић је побегао на Свету Гору после сусрета са руским монахом и тамо се замонашио у Руском манастиру.

Јелена Осипова, доктор филологије, ванредни професор Катедре за словенску филологију на Православном универзитету "Светог Тихона" каже да се у Русиjи већ скоро 25 година одржаваjу свечаности у част Светог Саве Српског у православним школама, пошто jе Свети Сава и покровитељ школа и ниjе нимало случаjно да се код њих слави на дан свете Татјане. 

"Трудимо се да обновимо у нашем народу, а посебно у младим срцима, свест о нашим вишевековним историjским, духовним и културним везама. Та свест код нас Руса, сада буди толико нама неопходно историjско памћење и даjе наду да ће по молитвама великог српског и васељенског светитеља Саве, наши народи одолети великим искушењима садашњег времена и да ћемо се вратити на наш, Богом, заповедани пут", каже Осипова.

Осипова, која је и један од организатора догађаја, додаје да традициjа тих светосавских приредби постоjи без прекида од 1995. године, да их организуjе професор Иља Числов и Друштво руско-српског приjатељства, као и да се сада та традициjа наставља на Православном Свето-Тихоновском универзитету у Москви на простору храма Светог Николаја Мирликијског. 

"Данас, 26. јануара, у 19.00 часова, на Православном хуманитарном универзитету Светог Тихона одржаће се већ традиционално вече 'Свети Сава - Стуб Србије'. Учествоваће српски гости и руски истраживачи, који проучавају заоставштину Светог Саве у увек актуелном контексту руско-српских односа", навела је Осипова.

"О вишевековним везама наших народа сведочи и фреска Светог Саве и преподобног Симеона у Архангељскоj катедрали Московског Кремља. У 18. веку, захваљуjћи Сави Владиславовићу Рагузинском, коjи jе у jедном насељу основао на граници Русиjе и Кине цркву у част Свете Тројице и Саве Српског, таj градић jе добио име 'Троицкосавск', управо везано за Светог Саву", указује Осипова и додаје да су, нажалост, после антируске револуциjе 1917. године, те везе прекинуте.

Она истиче да се последњих децениjа, та свест полако обнавља. 

"Томе jе много допринео наш руски ваjар Вjачеслав Кликов, аутор споменика Светом Сави на Врачару. Храм је украсио дивним мозаиком, коjи jе израђен по проjекту Руске академиjе уметности", закључује.