Украјински официр: "За сваки наш, Русија има седам дронова"
Употреба беспилотних летелица у Специјалној војној операцији је драстично повећана од почетка сукоба, а бројни снимци са камера летелица и извештаји са фронта сведоче о употреби свих врста беспосадних ваздухоплова - од великих извиђачко-борбених до ФПВ дронова.
У складу са учесталим коришћењем, порасла је и стопа производње ових летелица на обе стране, а како преноси "Јурејжа тајмс" однос у броју распоређених дронова на фронту је 7:1 за Русију.
Посебно је интересантно да је током СВО дошло до значајне промене не само у начину њихове употребе, већ и у учесталости употребе летелица различитих врста. Тако је на почетку било приметно да украјинске снаге у великој мери користе турске летелице "бајрактар" и чак су успеле да остваре низ успешних удара по руским положајима.
Ипак, како је време пролазило, посаде руских система ПВО и средстава за противелектронско ратовање прилагодиле су своје радаре и начин дејства новој претњи, па су убрзо сви украјински "бајрактари" уништени.
Док су у сукобима у Авганистану, Ираку, Пакистану, Сомалији и Сирији америчке летелице сличних димензија и способности биле изузетно ефикасне, у сукобу какав је СВО, показало се да је за њихово ангажовање потребна потпуна превласт у ваздуху, што Украјина свакако нема.
Због тога се украјинске снаге све више ослањају на малогабаритне, ФПВ и дронове камиказе, које је теже уочити и оборити, а њихова цена углавном не прелази 1.000 долара. Такође, добар део производње ових летелица одвија се у компанијама цивилног сектора, а према писању "Јурејжа тајмса", Кијев током 2024. године планира да произведе 11.000 беспилотних летелица средњег и дугог долета, као и милион ФПВ дронова.
Ипак ни ова тактика неће допринети да Украјина "преокрене сукоб у своју корист и оствари напредак на фронту", како многи западни аналитичари претпостављају. За то постоје два разлога.
Пре свега Москва је такође интензивирала производњу беспосадних ваздухоплова свих врста, а први потпредседник руске владе Андреј Белоусов открио је да Руска Федерација планира да до 2030. производи по 32.000 летелица сваке године.
Јасно је да се овде ради о летелицама средњег и дугог долета, попут "лансета", "ориона", "орлана", "сиријуса", "герана", а можда чак и "охотника", као и да у ову бројку нису урачунати малогабаритни и ФПВ дронови.
Стога и не чуди признање украјинског официра и команданта једне од чете у оквиру 92. јуришне бригаде, Јурија Федоренка да на фронту "за сваки украјински, Русија има седам дронова".
Други разлог је све већа заступљеност система за електронско ратовање и ометање, од оних комплекснијих попут "красухе" и "сенице", до уређаја као што је "волнорез", намењен за заштиту појединачних или пара тенкова и оклопних возила. У ова средства спадају и популарне "анти-дрон" пушке, које захтевају једног оператера, преносиве су и служе за заштиту мањих положаја и формација.