Пре неколико година Русија је оптужена за мешање у америчке политичке процесе. Сада се догодило супротно. Америчка унутрашња политика увлачи руски фактор, ког представља председник Русије Владимир Путин, у сопствени изборни процес.
Новинар Такер Карлсон је изразито идеолошки настројен човек који представља одређени политички табор. Он је у Москву донео дубоки дух унутрашње америчке конфронтације, пише руски аналитичар Фјодор Лукјанов.
"Карлсон је, вероватно био лично радознао да чује много од раније непознатих ствари о нашим (руским) околностима, али циљ није био учење или ширење видика. Интервју са Путином био је изазов за естаблишмент у његовој домовини", сматра он.
Циљ је био да се пробије кроз конвенционални наратив, подржан од стране мејнстрим медија.
Оно о чему је Путин говорио је неважно. Репутација руског председника је добра ствар за Карлсона.
Да ли је то добро за Русију или не, дискутабилно је. Свака умешаност у туђе свађе може имати разне последице. И не увек оне које можемо предвидети.
Колико можемо да закључимо, руско руководство нема намеру или амбицију да преобликује Америку. Њени циљеви овде су више о утицају на одређено питање.
Пошто је немогуће да Кремљ убеди своје званичне колеге преко океана – ма колико разумних аргумената било изнето – рационалан курс је да допринесе њиховим свађама у нади да ће ти исти противници дубље ући у сопствене проблеме.
У међувремену, хипертрофирана пажња света на овај интервју показује да постоје слабости и да их друга страна осећа.
Ко ће се испоставити као користан идиот (тако је Хилари Клинтон назвала Карлсона) откриће се нешто касније.