Руска Државна дума припремила је предлог закона о потпуној забрани објављивања огласа на платформама у власништву страних агената.
Људи су, наиме, како је објаснио председник Доњег дома парламента Вјачеслав Володин, огорчени чињеницом да блогери који делују у интересу непријатељских држава и пљују по Русији, и даље зарађују на руским грађанима. Русија, како је рекао, добија много питања, зашто се домаће компаније и даље оглашавају на платформама које спроводе стране утицаје.
"То је неприхватљиво. Државна дума расправља о предлогу закона којим се предлаже да се грађанима и домаћим компанијама, без обзира на облик власништва, забрани постављање огласа на сајтовима страних агената, на њиховим друштвеним мрежама и на другим интернет платформама. Посланици сматрају да је неопходно да се страни агенти лише свих извора прихода у нашој земљи. А за оне који прекрше забрану биће предвиђене строге мере одговорности", написао је он на свом телеграм каналу.
Володинов став подржао је шеф Комитета за безбедност Државне думе Василиј Пискарев.
"У потпуности се слажем: они који већ имају добар посао, живе од помоћи непријатељима Русије, не би требало да зарађују и од наших грађана", рекао је он.
Парламентарац је додао да је припремљен и да се сада усваја предлог закона о потпуној забрани објављивања реклама на платформама страних агената.
"Уверен сам да ће подршка јавности о којој говори Вјачеслав Викторович убрзати усвајање", поручио је Пискарев.
И посланик Државне думе Јевгениј Федоров је у разговору за РТ изјавио да страни агенти усмеравају своје приходе против Русије.
"Већина грађана Руске Федерације углавном има негативан став према издајницима, а самим тим и према људима који су пристали да служе страној држави против руских интереса на нашој територији", рекао је.
Политиколог Александар Дудчак сматрао је одлуку законодавне власти исправном.
"Зашто би људи који наносе штету Русији из иностранства имали веома добре пасивне изворе прихода у земљи? Понашају се као непријатељи – и држава треба да их третира као непријатеље. Дакле, то је апсолутно исправно", нагласио је саговорник РТ-а на руском језику.
Заменик министра правде Олег Свириденко известио је 8. фебруара да регистар страних агената садржи податке о 763 особе, од којих су 569 активних субјеката, укључујући 52 непрофитне организације, 401 физичко лице, 39 руских правних лица, 20 јавних удружења, 16 страних правних лица, десет страних структура.
Према његовим речима, приоритетни задаци за Министарство правде у регулисању делатности страних агената су национална безбедност и минимизирање могућности страног мешања у унутрашње ствари Русије.
"Од почетка специјалне војне операције, након доношења измена и допуна Кривичног законика, спроводе се активности у вези са особама које имају ознаке страног агента, као и оних који су већ уписани у регистар јер се њима управља са територија страних држава. Према нашим подацима, више од 100 особа уписаних у регистар од децембра 2023. године налази се у иностранству. Ови појединци и даље негативно говоре о политици која се води у нашој држави, укључујући и одржавање председничких избора у Руској Федерацији 2024. године", рекао је он, преноси ТАСС.
Закон о страним агентима у Русији појавио се 2012. године, а њиме су организације означене као страни агенти ако добијају средства из иностранства и баве се политичким активностима.
Као страни агенти у Русији су препознати медији попут Радија Слободна Европа, "Гласа Америке", "Дојче велеа".