Западне земље се враћају развоју нуклеарне енергије, коју је ЕУ коначно препознала као еколошки прихватљиву, пише "Фигаро", додајући, међутим, да Запад највише брине доминација Русије на тржишту обогаћеног уранијума.
На планети је довољно налазишта уранијума до 2100. године, али само неколико земаља га копа.
Казахстан, Канада, Намибија и Аустралија чине до 80 одсто производње овог минерала, а до 2040. године овог нуклеарног горива ће бити потребно готово двоструко више.
Проблем за Запад је, међутим, то што се половина светских капацитета потребних за обавезну фазу обогаћивања уранијума, налази управо у Русији.
"За разлику од западних компанија у нуклеарном бизнису, 'Росатом' је укључен у сваки део ланца снабдевања, од вађења руде до обогаћивања и испоруке горива. Компанија је исто толико израз геополитичке моћи Кремља колико и врло профитабилан бизнис", писао је раније "Блумберг".
Москва тако испоручује више од 20 одсто обогаћеног нуклеарног горива за америчке нуклеарне електране.
Антируске санкције нису коришћене за област нуклеарне енергије, али ЕУ и САД страхују да би Кремљ у сваком тренутку могао да обустави снабдевање.
Зато улажући у развој својих компанија за обогаћивање уранијума, Запад покушава да поткопа лидерство Русије у нуклеарној енергији.
Вашингтон намерава да заустави руски увоз од 2028. године и у ту сврху гради сопствени ланац снабдевања нуклеарним горивом спремним за употребу.
"Напори за диверзификацију од руских залиха изгледају као Франкенштајново чудовиште", поручила је летос ова компанија, тврдећи да, иако западне земље имају појединачне делове ланца снабдевања нуклеарним горивом, ниједна нација не може да се такмичи са брендом вертикалне интеграције – оним који ради цео посао на путу добијања овог горива", поручио је летос руски "Росатом".
За сада, Москва доминира тржиштем, а не само да источноевропске земље остају зависне од њеног уранијума за своје реакторе совјетске производње, већ је и Запад тренутно неспособан да се ослободи зависности од Русије у овој области.