Не тако давно посетили смо Казањ, главни град Татарстана, републике у саставу Руске Федерације. Већинско становништво чине Татари (52 посто) и Руси (39 посто). Званични језици су татарски и руски.
Хришћани и муслимани на подручју савременог Татарстана имају вековно искуство заједничког живота. Иако није увек било тако, данас могу да служе као пример успешне симбиозе. Татарстан је данас надалеко познат по нивоу мира и слоге, пријатељства и братске међусобне подршке хришћана и муслимана.
Посетили смо Казањску епархију, која је удаљена од Москве 800 километара, где нас је у великој зимској мећави угостио митрополит казањски и татарстански Кирил, који је био наш водич кроз историју односа два народа и две вере. Значајну улогу у процесу успостављања хармоније у суживоту хришћана и муслимана одиграо је улазак Средњег Поволжја у састав Руске државе и оснивање Казањске епархије, 1555. године, каже митрополит.
"Први архипастир Казањске земље, светитељ Гурије, пре него што је послат у Казањ, добио је од цара следећу наредбу: 'Не приводи их нехотице на крштење, према незнабошцима поступај кротко, са нежношћу, не чини суровост према њима, а по потреби их ослобађај од суда војвода и намесника'. Тако постепено на територији Казањског краја настаје јединствена мултинационална и мултиконфесионална заједница представника различитих народа (Руси, Татари, Чуваши, Мари, Удмурти и други), који углавном исповедају православље и ислам", каже митрополит Кирил.
На питање колико је велики прогон верника у 20. веку утицао на однос хришћана и муслимана, казањски митрополит каже да су ти прогони захватили не само Руску православну цркву већ и друге верске заједнице.
"Цркве и џамије су биле масовно затваране, скрнављене и уништаване, репресији су били подвргнути представници и православног и муслиманског свештенства, активни парохијани. Потреба да опстану у условима жестоког притиска атеистичке власти, чувајући своју веру и традицију, још је више зближила вернике обе вере", истиче црквени великодостојник.
Он напомиње да од прославе 1000. годишњице крштења Русије, 1988. почиње постепено враћање храмова и оживљавање оскрнављених светиња.
"Овај процес је захватио не само Руску православну цркву већ и, понављам, све верске заједнице СССР-а, укључујући и муслимане. Тако је у Казању видљив знак промена у животу православне и муслиманске заједнице постала чињеница да су им 1989. године била враћена два изузетна споменика духовне културе и локалне архитектуре – величанствена Саборна црква светих апостола Петра и Павла (ремек-дело руског барока из раног 18. века у Волшком региону) и прелепа Азимовска џамија", објашњава митрополит Кирил.
У Татарстану постоји традиција паралелне рестаурације и изградње православних и муслиманских верских објеката, па је тако, како додаје митрополит, било и приликом прославе 1000. годишњице града Казања, 2005. године.
"После рестаурације је био освећен древни саборни храм наше епархије – Благовештенска саборна црква у Казањском Кремљу. У исто време је била отворена и џамија Кул-Шариф, подигнута на територији Казањског Кремља. Током 1990-их и 2000-их година одвијала се рестаурација православних светиња острва-града Свијажска и муслиманских светиња у древном Болгару. Значајну улогу у реализацији свих тих пројеката одиграо је први председник Татарстана Минтимер Шарипович Шајмијев. Сви смо сведоци како је он, муслиман, душом и срцем бринуо о оживљавању наших православних светиња", напомиње митрополит Кирил.
Описујући суживот православних и муслимана у овој руској републици, он наводи да су се у августу прошле године два свештеника руске цркве попели на планину Арарат заједно са групом муслимана, као и да постоји традиционални Сверуски турнир у хокеју на леду за "Куп пријатељства – Дуслик" у којем учествују аматерски хокејашки тимови из Казања и других градова.
"Важно је напоменути да у тиму Казања заједно играју представници муслиманског и православног свештенства републике", истакао је митрополит.
Осим тога постоје заједнички образовни и хуманитарни пројекти.
"Овај благотворни разговор оплеменио нам је поглед на свет и улио наду у помирење свих народа и свих различитости. Хуманост, поштовање и љубав универзалне су вредности свих људи. Свакодневно захваљујемо Богу за овај велики дар да живимо у миру, слози, љубави и поштовању са нашом муслиманском браћом. И надамо се да наше јединство никада неће бити ничим покварено", закључује митрополит Кирил.