Украјинске снаге су 15. фебруара извршиле још један терористички напад на цивилне објекте у руском граду Белгороду, када је убијено седморо људи, међу којима и једно дете, а 18 њих рањено, укључујући и петоро деце.
Током санирања последица и каснијом истрагом утврђено је да су украјински милитанти у нападу користили вишецевни ракетни лансер РМ-70 "вампир", иначе чешку верзију совјетског система БМ-21 "град". Детаљ који је за нас важнији, јесте то да коришћена муниција, тачније ракете у калибру 122 мм, потичу из Србије. Ово је други забележени случај од почетка СВО да украјинска војска у својим нападима користи српску муницију.
Наиме, први случај употребе "Крушикових" ракета у зони СВО забележен је у марту 2023. године, а српски званичници су непосредно након што се појавила вест о томе негирали да Република Србија извози наоружање Украјини.
"Од почетка конфликта у Украјини, Србија није извозила наоружање ни у једну од сукобљених држава", изјавио је тадашњи министар спољних послова Ивица Дачић и додао: "Ово тврдим јер моје министарство одобрава испоруку наоружања."
Насупрот томе, поједини страни и домаћи медији тада су објавили и вест да је фабрика "Крушик" испоручила око 3.500 ракета у калибру 122 мм за вишецевне лансере режиму у Кијеву. Министар одбране Милош Вучевић објаснио је потом да, иако Србија Украјини не испоручује ракетну муницију, постоји могућност да је то урадила трећа држава без претходног знања и одобрења званичног Београда.
Тако је откривено да је муниција из "Крушика" била намењена канадској компанији "ЈНЈ експорт енд импорт" као крајњем кориснику, а да је у ствари испоручена прво Турској, затим пребачена у Словачку, а потом у Украјину, упркос међународној забрани да крајњи корисник извезене увезено наоружање без одобрења првобитног продавца.
Како су српске ракете (поново) завршиле у Украјини?
На који начин је могуће заобићи поменуту забрану извоза увезеног наоружања постало је јасно након скорашњег напада на Белгород.
Наиме, према првобитном писању појединих руских војних блогера попут "Рибара", постојала је сумња да су ове ракете део првобитне испоруке од око 3.500 ракета договорене почетком 2023. године и да су до Украјине дошле захваљујући поменутој канадској компанији.
Иако постоји могућност да то јесте случај, поједини бугарски медији објавили су нешто другачије информације, позивајући се на фотографије документа који садржи одређене податке везане за испоруку српске муниције.
Како се наводи, водећа компанија српске одбрамбене индустрије "Југоимпорт СДПР" договорила је извоз 14 палета са по 220 ракета у калибру 122 мм домета 40 км, са експлозивним пуњењем, америчкој компанији "Глобал милитари продактс" са седиштем у Флориди, која је означена као прималац пошиљке.
Стога се претпоставља да је ова америчка компанија, која иначе има уговор и блиску сарадњу са Министарством одбране САД по питању испоруке наоружања Украјини, требало да буде крајњи корисник.
Управо овај податак открива због чега долази до кршења забране извоза увезеног наоружања - Србија једноставно није у стању да санкционише или на било који начин утиче на одлуку компаније блиске америчким властима.
Према подацима са објављених фотографија, чија аутентичност није потврђена, испорука је обављена током децембра 2023. године, а ракете су из Крагујевца послате најпре у Бугарску, преко граничног прелаза Градина, а потом у Румунију до међународног аеродрома Клуж-Напока, и претпоставља се да је требало да буду утоварене у авион за САД, што се очигледно није догодило.
Зашто баш 15. фебруар?
Осим податка да су у нападу на белгородске цивиле коришћене српске ракете, постоји још један детаљ који читавом догађају даје веома злокобну симболику. У питању је сам датум напада, односно 15. фебруар - Дан државности Републике Србије, што додатно сугерише да су у читав случај упетљане обавештајне службе западних земаља, познате по таквим потезима, и које су овим чином послале поруку Србији.
Ову сумњу дели и војни блогер и власник познатог телеграм канала "Рибар" Михаил Звинчук, који је за напад и читаву симболику удара српским ракетама оптужио управо Велику Британију.
"Ове ракете су биле у складишту ко зна колико дуго, а они су одлучили да их лансирају на цивилне објекте у Белгороду баш на данашњи дан, а данас 15. фебруара је Дан државности Србије, велики национални празник. Такве случајности се не дешавају - углавном то раде Британци, који су веома наклоњени симболизму и свему што има везе с њим", написао је он.
У прилог томе да употреба српских ракета баш на Сретење није случајност говори и то да је само дан пре напада на приказу наоружања и војне опреме у Нишу по први пут представљен руски систем за електронско ратовање и ометање дронова "репелент" у саставу Војске Србије.
Као што је већ познато, Руска Федерација је испоручила овај систем Србији упркос међународним санкцијама, па би се ракетирање Белгорода српском муницијом могло протумачити као упозорење Београду да обустави увоз руског наоружања.
Такође, делује да је ово и још један (неуспели) покушај да се наруше односи два братска народа - Срба и Руса, који упркос сложеној геополитичкој ситуацији и притисцима који долазе са Запада и даље пружају међусобну подршку једни другима.