Две године од почетка СВО: Како је пропала украјинска летња офанзива?

Специјална војна операција руске војске у Украјини ушла је у трећу годину, а током протекле 2023. на фронту се одиграло неколико важних догађаја који су имали велики утицај на стање на бојишту.

Једна од њих је и дуго најављивана украјинска летња офанзива, коју су украјински и западни медији, због ангажовања јединица обучаваних од НАТО инструктора и испоруке борбених возила западне производње, посматрали као операцију која би могла да оконча сукоб у корист Кијева.

Ипак, лето је прошло, СВО и даље траје, а руске снаге од јесени остварују успехе на тактичком нивоу на готово свим правцима, док се украјинска војска суочава са недостатком људства, средстава ратне технике, артиљеријске и ракетне муниције.

Осим тога, катастрофалан резултат који су украјински милитанти остварили – заузимање петнаест села за неколико месеци у Запорошкој и Доњецкој области, уз огромне претрпљене губитке – негативно је утицао на слику коју је јавност на западу имала о Украјини и довела у сумњу способност њене војске.

Главни циљ и правци украјинских напада

Летња офанзива украјинских снага покренута је 4. јуна са циљем пресецања копненог коридора између Доњецке Народне Републике и полуострва Крим, и то заузимањем Мелитопоља, Бердјанска или Маријупоља (или сва три града). 

Због тога су напади покренути на три главна правца: код села Пјатихатки ради заузимања Васиљевке и изласка на пут Е105 који овди до Мелитопоља; од Орехова ка Токмаку, одакле постоји опција кретања и ка Мелитопољу и ка Бердјанску; и од Велике Новосјолке у правцу Маријупоља.

На првом, украјински милитанти углавном припадници 32. и 33. механизоване и 102. одбрамбене бригаде успели су да заузму Пјатихатки и суседно Лобкове, међутим након тога сви напади су заустављени и пре стизања до прве утврђене линије одбране руских снага.

Други правац остаће упамћен као део фронта на коме су се водиле најжешће борбе током лета 2023. године и то због једног јединог села које су украјински војници успели да заузму тек након три и по месеца борби.

У питању је сада већ чувено Роботино (описано као Бородино 21. века), на ком су делови 47, 65. и 118. механизоване и тада новоформиране елтине 82. ваздушно-јуришне бригаде опремљене "леопардима", "челенџерима", "бредлијима", "страјкерима" и другим возилима западне производње сломили зубе.

Роботино је убрзо постало познато као "гробница оклопних возила", због тога што је у прва три месеца борби за ово село уништено више од 120 украјинских оклопњака, а интересантно је да је управо овде забележена прва употреба и уништавање тенкова "леопард 2" и "челенџер 2".

План украјинских снага било је најпре окруживање, заузимање и даље напредовање ка Токмаку што се наравно није догодило јер су их руски бранитељи зауставили већ код суседне Новопрокоповке.

Стога је украјинска војска одлучила да покрене напад у правцу села Вербове на истоку, како би пробиле први слој "Суровикинове линије", до које су истурене јединице пешадије стигле тек 30. августа, а потом и ушле у празан простор између тенковских и пешадијских ровова. Борбе су се потом водиле за мањи део пешадијских ровова из којих су украјински војници истерани, а прва руска линије одбране до дан данас није пробијена.

На трећем правцу Кијев је остварио највећи успех, ако се то тако може назвати, будући да је на граници Запорошке и Доњецке, односно у јужном делу Доњецке области украјинска војска, до краја августа заузела чак девет села, од којих су најважнија Старомајорско и Урожајно.

Након тога, линија фронта је стабилизована између два наведена села и места Завитне Баажања, а за девет села припадници 23. и 31. моторизоване, 4. тенковске, 25. ваздушно-десантне, 93. механизоване, 68. лаке пешадијске бригаде, подржани 37. бригадом морнаричке пешадије и 128. и 129. бригадама територијалне одбране, платили су са пар стотина оклопних возила, укључујући америчке МРАП-ове, тенкове Т-64 и Т-80 француска борбена возила АМХ-10.

Тако је само током борби за Урожајно, које је бранило стотинак руских војника, уништено је 30 украјинских оклопњака.

Поред три главна правца у Запорошкој и јужном делу Доњецке области, украјинска војска је у више наврата покушавала да направи мостобране на десној страни Дњепра у Херсонској области и спроводила офанзивне операције у околини Артјомовска.

Упркос заузимању већег дела речних острва и низу десанта мањег обима, продор у дубину Херсонске области и касније Крима није успео, а што се тиче Артјомовског правца једини успех било је привремено заузимање Клешејевке и Андрејевке средином септебмра, које су данас подељене на пола, захваљујући противнападу руске војске.

Исход и последице

Упркос великим напорима украјинских снага и пропагандним извештавањем западних медија који су од офанзиве правили "догађај који ће окончати рат", а од НАТО возила "чудотворно оружје" – напредак непријатеља био је минималан.

Наиме, највећи продори остварени су код Роботина и Урожајна – седам до десет километара по дубини, а украјинске јединице, поред 14 села, заузеле су једино истурене положаје испред "Суровикинове линије" и укупно 200 квадратних километара.

Та површина представља око 0,4 одсто од укупно 50.000 квадратних километара које руске снаге контролишу на југу Украјине, тј. у Херсонској, Запорошкој и Доњецкој области, тачније ДНР. 

За овај мали добитак, Украјина је жртвовала на стотине возила свих врста, десетине хеликоптера и авиона, као и неколико десетина хиљада војника, укључујући и припаднике најелитнијих делова војске обучених по НАТО стандарду, који су заједно са својом опремом остали у непрегледним равницама Запорожја и Доњецке области.

Како је Русија зауставила непријатељску офанзиву?

Главни разлог због су Украјинци заустављени након свега неколико километара јесте сложена вишеслојна утврђена линија одбране – "Суровикинова линија", коју су инжињеријске јединице руске војске градиле од октобра 2022. године. 

Ова линија простире се на више од 150 километара, на потезу од Васиљевке до Волновахе и састоји се од више мањих линија одбране. Такође, познато је да су Мелитопољ, Бердјанск и Маријупољ, као и поједини мањи градови попут Токмака, имали посебан прстен одбране.

Свака линија имала је по неколико слојева направљених од различитих препрека за заустављање и онемогућавање кретања пешадије или оклопно-механизованих јединица. Први слој чини минско поље са противпешадијским и противтенковским минама, иза ког су истурени положаји за извиђање, навођење и корекцију артиљеријске ватре и дејство противоклопним системима.

Следећи слој направљен је од различитих тенкозапрека, попут укопаних бетонских препрека – змајевих зуба, затим челичних јежева тј. укрштених и заварених челичних профила, након чега следе тенковски ровови.

Све ово служи за успоравање кретања оклопних возила како би од њих направило лаку мету за борце опремљене противоклопним системима размештеним у пешадијским рововима и утврђењима која чине следећи слој линије одбране. Такође, на појединим местима су између тенковских и пешадијских ровова постављана додатна минска поља.

Када би се непријатељске трупе и возила зауставиле на некој од препрека по њима, осим пешадије, прецизно дејство извршили и јуришни хеликоптери Ка-52 и Ми-28 који су лансирали вођене ракете са раздаљине од десет км, артиљерија позиционирана у позадини, фронтовски и тактички бомбардери или оператери беспилотних летелица и малогабаритних дронова.

За све време трајања украјинских напада, бојиште је било под надзором оператера извиђачких беспосадних ваздухоплова, чиме је омогућена корекција ватре и прецизни артиљеријски и минобацачки удари по украјинским борцима. 

Такође, у више наврата руска војска примењивала је и тактику "еластичне одбране" са циљем "навлачења" противника у жељену област. Тако су борци испред ровова држали истурене положаје док је то било могуће, а затим се плански повлачили и наводили непријатељске јединице да настави кретање и дође у домет свих горенаведених средстава.

Дакле, добро припремљена одбрамбена линија и садејство свих видова и родова руске војске било је пресудно у заустављању "гвоздене песнице" украјинске војске опремљене неким од најсавременијих возила западне производње, а летња офанзива остаће упамћена по катастрофалним губицима нападача и Роботину као симболу руске одбране.