Поред летње офанзиве украјинске војске о којој је већ било речи, током 2023. године у зони СВО одиграла су се још два битна догађаја - ослобођење Бахмута (Артјомовска) и Авдејевке.
Оба града налазе се у Доњецкој Народној Републици, а упркос разликама у површини и броју становништва пре битака, постоји низ сличности везаних за ова места и борбу за њихово ослобођење.
Пре свега, и Артјомовск и Авдејевка имају велики стратешки значај за руске и украјинске снаге - први јер је чвориште у коме се укрштају путеви за Славјанск, Северск и Константиновку и представља једино веће упориште пре изласка на линију Славјанск-Краматорск, а други јер се ради о "капији Доњецка" и најутврђенијем месту на украјинском фронту и вероватно свету.
Друга сличност огледа се у наративу западних медија током извештавања о биткама за оба града. На почетку борби, и Артјомовск и Авдејевка означени су као места од великог стратешког значаја и "симбол отпора руској агресији" који се мора бранити по сваку цену.
Међутим, како су руски борци напредовали на готово идентичан начин је долазило најпре до довођења у питање важности ових градова, а потом и до оцена да се ради о "малим местима од симболичког значаја за Русију".
Наравно писало се и да "руска војска трпи огромне губитке", док се о заиста стравичним губицима Украјинаца као по наредби ћутало. Такође, интересантно је да је у обе битке учествовала Трећа јуришна бригада украјинске војске - формирана спајањем неколико специјалних и јединица у оквиру злогласног неонацистичког батаљона "Азов" - која је и у Артјомовску и у Авдејевки претрпела огромне губитке.
На крају, "одбраном" Артјомовска командовао је тада врховни командант копнених снага, а сада главнокомандујући украјинске војске - генерал-пуковник Александар Сирски - који је средином фебруара наредио и повлачење из Авдејевке.
Иначе Сирски је због својих бруталних тактика и слања у смрт хиљада Украјинаца стекао надимак "генерал 200", што је референца на израз "товар 200", који у руском, тачније совјетском војном жаргону представља шифру за транспорт мртвих војника. Други део израза потиче због употребе сандука носивости до 200 кг, у ове сврхе.
Ток битке за Артјомовск
Званично, битка за Артјомовск (и околину) почела је у августу 2022. године и трајала је више од девет месеци, а главни разлог због ког су украјинске снаге пружале жесток отпор јесте пет путева које су трупе унутар града користиле за снабдевање и ротацију.
Стога је одсецање контингента украјинске војске унутар Артјомовска био готово немогућ задатак и одлучено је да се град стави у полуокружење и изврши пробој у урбану средину.
Тако су се већ током октобра појавиле информације о јуришу руске војске на обронке града, а украјински председник Володимир Зеленски је средином месеца изјавио да је "ситуација у Бахмуту најтежа у односу на све делове фронта".
Два месеца након тога, 20. децембра Зеленски је отишао у "ненајављену" посету граду, захвалио трупама на "надљудском напору" и апеловао да наставе да се боре.
Апел украјинског председника изазвао је контраефекат, јер су већ у првој половини јануара руски борци ослободили Соледар са околином, а до краја месеца пресекли пут Артјомовск-Северск, покренули операције унутар стамбених четврти на североистоку града и ослободили Благодатно и Клешејевку.
Током фебруара већина борби водила се у областима северно од Артјомовска, а руска војска ослободила је Берховку, Јагодње и пресекла пут који је водио ка Славјанску. Са јужне стране града, Оружане снаге РФ напредовале су до Ивановског, а потом су заобишле ово место ради пресецања пута Артјомовск-Констатиновка.
Иако није физички пресечен, пут Т0504 нашао се у домету руске артиљерије па је снабдевање украјинских трупа, знатно отежано. Сам Артјомовск стављен је у полуокружење, а јединице руске војске побољшале су своје положаје у источним деловима града, као и у северним и јужним обронцима.
У марту, руска војска је ојачала и проширила своје северни бок и допрла све до села Богдановка где се и сада налази линија фронта, док су трупе унутар града почеле да стежу обруч око његових централних делова. Већ тада украјински савезници и медији са Запада почели су да доводе у питање стратешки значај Артјомовска, услед огромних губитака украјинске војске, која се ипак одлучила да појача своју одбрану у граду.
Тако је 22. марта Зеленски поново обишао трупе распоређене на овом делу фронта и захвалио им "за показану храброст". Као и после прве посете, руски борци направили су значајан напредак, па се другог априла застава Русије завијорила на згради градске скупштине Артјомовска, а руска војска је до краја месеца ослободила 80 одсто територије града.
Такође, током априла пресечени су путеви ка Хромову и Иванивском, па је украјинским борцима који су се сконцентрисали у блоку зграда у западном делу, познатом као "тврђава", преостао само један мањи пут до Иванивског у изузетно лошем стању, који се одавно нашао у домету руске артиљерије.
Ово је 26. априла признало и Министарство одбране Велике Британије, које је навело да се борбе воде на западној периферији Артјомовска, те да "Украјина настоји да врати контролу над главним путем за снабдевање".
Као што је већ познато, украјинска војска није успела у својој намери, па је средином месеца пала и "тврђава", а 20. маја Русија је прогласила ослобођење Артјомовска.
Како је ослобођена "капија Доњецка"
Иако се Авдејевка на првој линији фронта налази од 2014. године, када су и забележени први окршаји око града, активна фаза битке покренута је средином октобра 2023. године, док су борбе у урбаним условима почеле тек у јануару.
Током јесени већина борби водила се у околним местима, па су руске снаге ослободиле Опитно, Водјане и дошле до Северног на истоку и југоистоку, док су северно и северозападно од Авдејевке прешле пругу и ушле у село Степово, чиме је град стављен у полуокружење.
Све ово био је део плана да контингент украјинске војске унутар Авдејевке одсече, јер за разлику од Артјомовска овде постоји само два пута, један већи и један мањи преко њива, за снабдевање и ротацију трупа, а осим тога "капија Доњецка" важи за најутврђеније место на свету због чега су фронтални напади у почетку избегавани.
Оно што је интересантно јесте да је Зеленски посетио Авдејевку и то 29. децембра 2023. године, како би се поново захвалио војницима за "херојски отпор" и нагласио значај који овај индустријски град има за Украјину.
Као што традиција налаже, непуних месец дана након посете Зеленског, руски борци успели су да остваре пробој у јужни део града и то коришћењем мреже цеви за одводњавање. Наиме, војници Оружаних снага РФ открили су да постоје напуштене канализационе цеви у близини Спартака - места под руском контролом - које воде све до јужних делова Авдејевке.
Након неколико дана рашчишћавања цеви, извиђачки тимови искористили су цевовод како би се неприметно провукли иза украјинских положаја код ресторана "Царска охота" и уз помоћ фактора изненађења извршили напад. Према извештајима руских блогера са терена, читава операција трајала је неколико недеља јер су извиђачи морали најпре да очисте цеви, испразне хладну воду из њих и направе отворе за излаз.
Процењује се да је око 150 руских специјалаца учествовало у акцији, која је подразумевала провлачење кроз део цеви у дужини од два километра и потоњем инфилтрирању украјинског утврђења код "Царске охоте", које је успешно реализовано.
Кључни пробоји руске војске у Авдејевки догодили су се током фебруара, када су покренути напади са севера, североистока и око акумулационог језера на истоку.
Јуриши кроз стамбене четврти имали су за циљ пресецање индустријског булевара, тј. главног пута за снабдевање украјинских трупа у централним деловима Авдејевке и Деветом кварту - блоку солитера који подсећа на "тврђаву" у Артјомовску.
Због напредовања руске војске, украјинска команда је 11. фебруара у битку укључила последњу резерву - горепоменуту Трећу јуришну бригаду, што није дало готово никакве резултате.
Индустријски булевар је пресечен између 13. и 15. фебруара, након чега су Украјинци у граду морали да се ослањају на споредни пут кроз њиве који води до села Северно и Ласточкино.
У међувремену, нови главнокомандујући украјинске војске Александар Сирски се након почетних намера "да брани Авдејевку по сваку цену", предомислио и започео делимично повлачење украјинских трупа, па Зеленски није успео да и по други пут посети Авдејевку и слика се у њој.
Главни разлог за овако изненадну промену одлуке главнокомандујућег украјинске војске јесу велики губици, али и недостатак артиљеријске муниције са којим се Украјина суочава већ неколико недеља, као и интензивирана употреба "једрећих" бомби. Процењује се да су у последњим данима битке, Ваздушно-космичке снаге РФ испуштале по неколико стотина бомби дневно само у рејону Авдејевке.
Осим Деветог кварта, очекивало се да ће украјински војници најжешћи отпор, попут оног у Азовстаљу током битке за Маријупољ, пружати код фабрике кокса на северу Авдејевке, међутим и овај контингент трупа је повучен. Оно што је у почетку личило на ограничено повлачење преко споредног пута и околних њива, убрзо се претворило у расуло и неконтролисано бежање, па је украјинска војска претрпела додатне губитке и током последњих дана битке.
Тако је након девет година под украјинском контролом, четири и по месеца активне битке и мање од месец дана борбе у самом граду, Авдејевка - "капија Доњецка" и најутврђеније место на свету - коначно ослобођена.