Руски комплекс ПВО дугог домета С-500 "прометеј" прошао је низ испитивања, укључујући и тестове обарања хиперсоничних мета, преноси руски лист "Известија", позивајући са на изворе из редова Оружаних снага Рф.
Како се наводи, у питању су мете које у одређеној мери подсећају на комплексно руско хиперсонично наоружање, попут "авангарда", али и на неке "једноставније" ракете, а "прометеј" је успео да успешно открије, прати, закључа и на крају обори све изузетно брзе мете.
Тестови су се одвијали у неколико фаза, а С-500 потврдио је све декларативне карактеристике наведене у спецификацијама и према плановима Министарства одбране Русије очекује се да процес увођења у оперативну употребу отпочне током ове године.
Дмитриј Корнев са портала "Милитари Раша" наглашава да "прометеј" може дејствовати против готово свих врста ракета - од оних са малим дометом до интерконтинеталних балистичких и њихових вођених бојевих глава, укључујући и хиперсоничне крстареће ракете које лете на релативно малим висинама при великим брзинама и ХГВ (Hypersonic Glide Vehicle, HGV).
"Такође, овај комплекс може управљати системима С-400 и они заједно могу неутралисати готово све претње у ваздушном и космичком простору", додаје Корнев.
Према његовом мишљењу, ефикасност "прометеја" у борби против хиперсоничних циљева произлази из најсавременијих радара синхронизованих са напредним рачунарским системима. Ово омогућава радарима да обрађују податке у реалном времену, који се потом прослеђују лансирним возилима, чиме се гарантује прецизно навођење на циљ.
"Прави изазов је праћење и пресретање циљева умањених димензија и јединственог облика, због чега су неопходни моћни радари", закључује Корнев.
Поређења ради, класичне балистичке ракете се могу открити са удаљености од око 2.000 километара што системима ПВО даје довољно времена да израчунају путању и дејствују. Са друге стране, хиперсоничне ракете се не крећу стандардном балистичком путањом него крстаре на знатно мањим висинама.
Стога је откривање таквих претњи могуће тек на око 300 до 500 километара, што логично смањује време за реаговање и захтева брже рачунарске прорачуне и лансирање више ракета како би се осигурало обарање. Читав процес знатно отежавају и маневарске способности ових ракета.
Шта се зна о С-500?
Последње познато тестирање "прометеја" обављено је 22. фебруара када је ракета комплекса погодила интерконтиненталну балистичку ракета Р-29РМУ2 "синева" лансирану са подморнице "Тула" из акваторија Лаптевског мора, у близини полигона Чиза у Архангелској области.
Већина карактеристика овог комплекса и даље се држи у тајности, али је познато да се ради о наоружању способном за обарање претњи на дометима до 600 км и висинама до 200 км, које ће првенствено служити за заштиту кључних административних, војних и индустријских објеката.
У арсеналу С-500 налази се низ различитих ракета, а за сада је познато да посаде комплекса могу користити и ракете његовог претходника С-400, конкретно 40Н6 и 77Н6.
"Прометеј" се састоји од неколико компоненти: командне станице за управљање ватром са осматрачким радаром за рано упозоравање великог домета, лансирних возила наоружаних ракетама ПВО и два нишанска радара за навођење ракета у зависности од врсте претње.