Државна дума усвојила је апел који ће упутити Уједињеним нацијама у којем их позива да осуде операцију против Југославије и предузму мере да се НАТО позове на одговорност.
"Веће Савезне скупштине Руске Федерације апелује на Уједињене нације, међународне парламентарне организације и парламенте страних држава и позива их да осуде војну операцију НАТО земаља против Југославије, да се супротставе покушајима искривљавања историјске истине о трагичном догађају из 1999. године у интересу Колективног запада и да предузме мере да се чланице Алијансе приведу међународној правној одговорности за агресију на СРЈ", наводи се у апелу.
Посланици напомињу потребу да се да правична оцена тог грубог кршења међународног права, "које је довело до дестабилизације рада Организације за европску безбедност и сарадњу и негативно утицало на односе између европских држава".
Истиче се да Савет Федерације и Државна Дума изражавају дубоку забринутост због сталних покушаја колективног Запада да чин агресије на Југославију представи међународној заједници као мировну операцију, да жртве НАТО бомбардовања преда забораву, а окриви Србе за отпочињање ратова на Балкану.
"Између марта и јуна 1999. године, као резултат варварских ракетних и бомбашких напада оружаних снага држава чланица НАТО-а на цивилну инфраструктуру, укључујући транспортне и енергетске објекте, као и индустријска предузећа, више од 2.000 цивила у Југославији, укључујући 2.300 крстарећих пројектила и 14.000 бомби пало је на малу суверену државу у центру Европе", подсећају руски посланици.
Напоменули су и да су трупе земаља НАТО чланица масовно користиле муницију са осиромашеним уранијумом, што је нанело непоправљиву штету животној средини и изазвало пораст броја оболелих од рака у региону, а уз то, размере еколошке катастрофе је још увек немогуће проценити.
Посланици сматрају да је некажњивост НАТО удара на Југославију створила претпоставке за нове војне акције широм света под плаштом изјава о борби "за вредности слободе и демократије".
"Уверење колективног Запада у његову непогрешивост и право да одлучује о судбини других народа и држава довело је до неговања неонацистичког режима у Украјини, који је после државног удара 2014. поставио курс за спровођење политике геноцида над руским становништвом и покретања оружаног сукоба на територији те земље", наглашава се.