Трновити пут Доњецке Народне Републике: од рата до повратка у састав Русије

Данас се навршава 10 година од формирања Доњецке Народне Репубике. ДНР је настала као симбол отпора кијевкој хунти, која је на Мајдану у Кијеву силом заузела власт и усмерила земљу ка Европској унији и НАТО-у.

За десет година Доњецк je, као и цео Донбас, прошao трновит пут од референдума, рата и терора до повратка у састав Русије. Иако територија ДНР данас није потпуно ослобођена, локално становништво не сумња да ће тај дан ускоро доћи.

Политичка криза и формирање ДНР

У новембру 2013. године у Украјини је почела политичка криза услед које је у фебруару 2014. власт преузела прозападна опозиција. Легитимна власт Виктора Јануковича је смењена силом, након жестоких сукоба на Мајдану и уступака прозападној опозицији под окриљем ЕУ. Многе регије тада нису прихватиле нову, незакониту и антируску власт, пре свега у Донбасу.  

Убрзо су на југоистоку земље, где преовладава становништво које говори руски, укључујући Доњецку и Луганску област, почели масовни протести против политике нових власти. Један од захтева демонстраната била је уставна реформа, која би подразумевала федерализацију земље. 

Наравно, о федерализацији и генерално преговорима није било ни речи. Кијев је одмах почео да спроводи антируску политику и покушао силом да врати регије које нису хтеле "европску будућност". Тако је почео отпор Донбаса. 

Народ Доњецка је 6. априла 2014. године заузео зграду регионалне администрације. Дан касније, 7. априла, представници административно-територијалних јединица Доњецке области објавили су стварање нове државе – Доњецке Народне Републике.

Кијев није ни размишљао о преговорима па је 13. априла вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов потписао указ о почетку такозване "антитерористичке операције" (АТО) – де факто казнене операције против Донбаса. Славјанск је први град који је био гранатиран 2014. године.

Референдум и рат

У Донбасу нису седели сложених руку па је 11. маја 2014. године одржан референдум о самоопредељењу Доњецке Народне Републике. На гласачком листићу било је само једно питање: "Да ли подржавате Акт о државној независности Доњецке Народне Републике?" и две опције одговора - "да" или "не". За референдум је одштампано више од три милиона гласачких листића на украјинском и руском језику.

Више од 89 одсто гласова дато је за државну независност (У Луганску - 96,2 одсто). 

Нове власти у Кијеву нису признале референдум и покренуле нову фазу АТО, а борбе су само добиле на замаху: Украјина је убрзо почела да користи тенкове, авионе и артиљерију. Као одговор, у ДНР је почела да се формира наоружана милиција, у којој, како се испоставило десет година касније, је било прегршт хероја који нису жалили живот за слободу отаџбине. 

"Сада стварамо војску. Оне нелегалне формације које су и даље на нашој територији и након објављивања званичних резултата референдума су окупаторске. Они морају да напусте нашу територију, а то се може урадити уз помоћ наше војске", рекао је Денис Пушилин, који је тада био копредседник владе ДНР. 

Активна фаза конфронтације украјинске војске и Народне милиције ДНР завршена је поразом украјинских формација код Иловајска и Шахтјорска. Треба споменути да је управо након окружења и пораза код Иловајска данашљи главнокомандујући Александар Сирски добио надимке "генерал окружење" и "касапин". 

"Настављамо борбу. Сада бранимо слободу свог избора. Људи не желе да буду натерани у Европу и НАТО, да им се препише историја и да им се забрани да говоре свој матерњи језик. Они желе да иду путем који су изабрали Русија, Белорусија и Казахстан", рекао је након тих борби први изабрани шеф ДНР Александар Захарченко.

Мински споразуми 

Уз посредовање ОЕБС-а, Русије, Немачке и Француске, стране су у септембру 2014. и фебруару 2015. постигле договоре о договору о плану за мирно решење и прекид ватре (Мински споразуми). Важна тачка споразума био је захтев да Украјина спроведе реформу за децентрализацију власти, укључујући и усвајање закона о посебном статусу Донбаса.

Међутим, процес решавања сукоба је заправо дошао у ћорсокак због одбијања Кијева да примени политички део споразума из Минска. Украјинска страна вештачки је одлагала преговоре и за време председника Петра Порошенка (2014-2019) и након доласка Владимира Зеленског на власт 2019.

Мински споразуми су се користили у војне и политичке сврхе Кијева који се са једне стране правио да тражи решење путем преговора, а са друге - гомилао војску и није прекидао ватру. Бивши канцелар Немачке Ангела Меркел је признала да су се Мински споразуми користили како би Украјина добила више времена да се спреми за нови сукоб.  

"Обмана је, нажалост, само обмана", рекао је председник Русије Владимир Путин у фебруару 2024, коментаришући Миснке споразуме. 

Признање и нови референдум

Дана 17. фебруара 2022. године ситуација на линији контакта у источној Украјини се погоршала. Доњецка и Луганска Народна Република пријавиле су најактивније гранатирање од стране украјинских оружаних снага. ОЕБС је објавио да је дошло до наглог повећања интензитета борби. Почела евакуација становништва ДНР и ЛНР на руску територију.

Русија је 21. фебруара 2022. признала независност ДНР и ЛНР. Руски председник Владимир Путин је 24. фебруара најавио почетак Специјалне војне операције. Један од циљева СВО је био (и остаје) да заштити становнике Донбаса од агресије Кијева.

Исте године, од 23. до 27. септембра, одржани су референдуми о питању уласка ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области у састав Руске Федерације. У ДНР-у је забележен невиђен одзив са једнако убедљивим резултатом – 99,23 одсто бирача гласало је за заједничку будућност са Русијом.

За последњих 10 година само Доњецка Народна Република је изгубила хиљаде цивила због непрестане агресије Кијева и гранатирања различитом муницијом, укључујући и забрањену. Без обзира на потешкоће, ДНР је успела да стабилизује ситуацију и прође тежак пут од побуне против кијевске националистичке власти до признања и повратка у састав Русије. Борбе и даље трају, СВО се наставља до коначне победе и слободе.