Растуће цене енергената изазване санкцијама на руску нафту и гас нису главни разлог због којег се Немци противе слању помоћи Украјини у сукобу са Русијом, показује анкета "Вашингтон поста".
Амерички лист пише да такво расположење грађана има везе са поразом Немачке у Другом светском рату.
Док је огромна већина – 91 посто испитаника изразила симпатије према Украјини, више од половине (54 процента) је рекло да Немачка у погледу војне и хуманитарне помоћи Украјини чини или довољно (37 посто) или превише (17 процената).
Истраживање је имало за циљ да се процени подршка јавности за појачавање санкција Русији и Путину "чак и ако би ове санкције могле да доведу до даљег повећања цена хране и гаса", за слање додатне војне помоћи Украјини, пријем додатних избеглица "чак и ако би то додатно оптеретило економију" и за пријем Украјине у НАТО чак и уколико би то захтевало војну интервенцију.
Док се трећина анкетираних свему успротивила, ни они који су изразили подршку нису били нарочито одушевљени. Наиме, више од половине (52 посто) становника источне Немачке изјаснило се да се противи повећању војне помоћи Украјини, док је у западној Немачкој против тога само 27 процената.
Покушавајући да објасни неспремност Немаца да појачају војне напоре Украјине, "Вашингтон пост" је навео да је један од могућих разлога за то антимилитаристички став после Другог светског рата. Лист је истакао да су се чак и интервенције које је одобрио НАТО показале веома непопуларним међу грађанима Немачке.
Међутим, Берлин је био један од најјачих присталица Кијева током сукоба са Москвом, испоручивши украјинским снагама прошлог месеца прву јединицу својих најсавременијих система противваздушне одбране ИРИС-Т. Очекује се да ће следеће године послати још три јединице састављене од командног возила, радарског возила и лансера на камиону.
Пошто немачка војска тек треба да добије копнени систем ИРИС-Т, то је навело поједине политичаре да изразе забринутост да земља наоружава Украјину на рачун сопствених одбрамбених способности.