Америка и њени савезници за сукоб са Русијом у Украјини спремали су се још од 2014. године, тврди немачки државник са више од четрдесет година политичког искуства Оскар Лафонтен, а преноси "Спутник интернешнал".
"САД и њени западни вазали још од пуча на Мајдану у Кијеву 2014. године наоружавају Украјину и систематски је припремају за конфронтацију са Русијом. Украјина је тако дефакто, ако не и дејуре, постала чланица НАТО-а. Западни политичари и мејнстрим медији студиозно су игнорисали ову позадину", рекао је Лафонтен за "Дојче Виртшафт Нахрихтен".
Он наводи да је више од једног века "декларисани циљ америчке политике да по сваку цену спречи спајање немачког бизниса и технологије са руским сировинама" по сваку цену.
"Ако узмете у обзир ову историју, савршено је јасно да имамо посла са америчким прокси ратом против Русије који је дуго припреман", рекао је Лафонтен.
Лафонтен, који је током своје богате каријере радио у службама Вилијема Бранта, Хелмута Шмита, Хелмута Кола и Герхарда Шредера, и између осталог био председник Бундесрата (другог дома немачког парламента) и министар финансија, осуо је паљбу по врхушки Немачке и другим европским лидерима зато што су пристали на политику која је Берлин довела на ивицу катастрофе.
"Неопростиво је што је СПД посебно издао наслеђе Вилија Бранта и његову политику детанта (побољшање односа САД и Совјетског савеза), а није чак ни озбиљно инсистирао на поштовању Минских споразума", рекао је политичар мислећи на документе из 2015. којима је циљ био да врате мир у Донбас.
Лафонтен је немачку владу критиковао и због њеног "млитавог" одговора на уништење гасовода Северни ток, што је окарактерисао као "објаву рата Немачкој".
"Било је патетично и кукавички да савезна влада покуша да инцидент гурне под тепих, упркос доказима да су САД или директно извеле напад или дале зелено светло", рекао је политичар тврдећи да је то био непријатељски чин против Немачке који је још једном показао да та држава мора да се "ослободи америчког туторства".
Он је позвао лидере своје земље да уклоне све америчке војне базе и нуклеарно оружје са немачког тла, и апеловао да се створи европска безбедносна архитектура са Француском, одвојена од НАТО-а, који је он назвао "застарелим" савезом који делује као "алат за спровођење тежње САД да остану једина војна сила у свету."
"Ако ми и друге европске земље наставимо да будемо под туторством САД, оне ће нас гурнути преко литице да заштите своје интересе", рекао је Лафонтен.
Поставља се питање, тврди он, да ли ће Немачка имати своје место у новом светском поретку или ће "као амерички вазал бити увучена у сукобе Вашингтона са Москвом и Пекингом".
Упитан да ли верује да је Вашингтон постигао своје циљеве у Украјини, Лафонтен је рекао да је одговор и "да и не", при чему су, како наводи, главни успеси то што су урушени односи између Русије и Европске уније и што су Берлин и Брисел "запостављени" као потенцијални геостратешки и економски ривали САД.
"Нису успели да 'упропасте Русију', како је то рекла немачка министарка спољних послова Аналена Бербок... збацивши Владимира Путина и инсталирајући марионетску владу у Москви да би добили бољи приступ руским сировинама, као што је био случај у Јељциново време", рекао је Лафонтен.
Он је поручио и да ће санкције више штете нанети западним државама него Русији.
"Узроковаће деиндустријализацију, незапосленост и сиромаштво. Радни људи у Европи плаћају цену моћних амбиција луде елите у Вашингтону и кукавичлука европских лидера", закључио је Лафонтен.