Корени украјинске кризе сежу у период који је претходио распаду Совјетског Савеза, изјавио је министар спољних послова Сергеј Лавров на округлом столу о Украјини са шефовима дипломатских мисија.
"Данас многи историчари, политиколози, стручњаци на Западу, пре свега, говоре оно што су њихове колеге говориле дуги низ година, можда и деценија. Наиме, када је распуштен Варшавски пакт, када се Совјетски Савез отворио за уједињење са Европом, Сједињеним Државама и Западом у целини, на основу једнакости, на основу узајамне користи, узајамног поштовања, нико није почео с распуштањем НАТО-а. Међутим, нико није ни имао намеру да га распусти, а многи сматрају да је то грешка", казао је Лавров.
Он је додао да је "јуче познати амерички економиста и политиколог Џефри Сакс, у интервјуу Такеру Карлсону, поново подсетио на ту историјску грешку".
"То није урађено, али сада можемо са сигурношћу да кажемо да је разлог за ту одлуку била неискорењива жеља Сједињених Држава да задрже НАТО као оруђе контроле над Европом. Укључујући и Немачку, где још увек постоје десетине америчких војних база, тако да Немци слушају наређења Вашингтона", оценио је Лавров.
Према његовим речима, то се ради и да би "Немци ћутали, када су САД дигле у ваздух магистралне цевоводе Северни ток, како би елиминисали конкурента на европском енергетском тржишту.
"И били су спремни да плате један и по, два пута више за амерички течни гас него што су плаћали за испоруку руског гаса", указао је.
Шеф руске дипломатије је навео да ће се Сједињене Државе, након Филипина, обратити низу других земаља у азијско-пацифичком региону, како би распоредиле своје ракете средњег и мањег домета на њиховој територији.
"У почетку су се Американци повукли из тог споразума, како би развили нове просторе, укључујући Филипине. Сигуран сам да ће и друге земље у азијско-пацифичком региону добити захтеве да обезбеде гостољубиву територију за сличне типове оружја", оценио је Лавров.
Циљ Запада да изолује Русију је илузија
Задатак западних земаља да изолују Русију и спрече њен развој је илузоран и утопијски, додао је Лавров.
С тим у вези, Лавров је нагласио да квалитет западних политичара "у великој мери дозвољава да претпоставимо да они могу озбиљно да праве илузије и утопије у свом практичном програму".
"Нека покушају, али нико не сумња да ће се то завршити неуспехом", додао је министар.
Он је навео да је борба Запада за хегемонију заправо борба за пролазну еру и да почиње агонија светског поретка који САД намећу осталима, а да Руска Федерација изазива Сједињене Државе које покушавају да одрже западну хегемонију.
Према његовим речима, Русија је бранила своја права у међународној арени кроз сарадњу и многе споразуме.
"Направили смо компромис да нове борбене снаге неће бити распоређене на територији нових земаља чланица НАТО-а, али смо приметили да се размештају", указао је Лавров.
Како смо изнова и изнова показивали добру вољу, наставио је Лавров, и нудили да поставимо темеље за добру интеракцију, почели смо да схватамо потребу да јасно пошаљемо свој сигнал, а управо то је урађено на Минхенској конференцији 2007. године.
Непоштена игра Алијансе од почетка
Лавров је подсетио да је Русија предложила да САД и Европа створе заједнички противракетни одбрамбени систем, али да је то стављено на чекање и да нису хтели да сарађују са Москвом.
Он је додао да је руски председник Владимир Путин 2020. године послао писма земљама чланицама НАТО-а и позвао Алијансу да се колективно придружи руском мораторијуму.
"Председник Русије је позвао НАТО у Калињинград, како би се Алијанса уверила да тамо не распоређујемо забрањене системе, али смо као одговор желели да дођемо у Пољску и Румунију да прегледамо лансере ракета кратког и средњег домета, али су они одбили. То сугерише да су играли непоштено", указао је шеф руске дипломатије.
Лавров је нагласио да, када је у јануару-фебруару 2023. Украјина, одбијајући споразуме из Минска, интензивирала бомбардовање Донбаса, Русија није имала избора него да објави почетак Специјалне војне операције.
Према његовим речима, НАТО покушава да у потпуности преузме Молдавију тако што тамо поставља лидере који делују у интересу Запада, а не народа, а примера за то има много.