Москва: САД криве за енергетску кризу
Руска амбасада у Сједињеним Америчким Државама осудила је данас коментаре америчке администрације о увођењу ограничења цена руске нафте, рекавши да је тренутна нестабилна ситуација у свету резултат њихових "непромишљених поступака" који укључују и санкције против Русије. Вашингтон је створио проблем тамо где га није ни било, поручују из амбасаде.
"Стратези из Вашингтона, претварајући се да имају хумане циљеве који су усмерени на пружање подршке земљама у развоју и њиховој енергетској безбедности, пажљиво заташкавају чињеницу да је тренутни дисбаланс на енергетском тржишту резултат њихових сопствених непромишљених поступака. Пре свега, овде се мисли на санкције и забране које се тичу ресурса из Русије", саопштило је руско дипломатско представништво на Телеграму.
Запад покушава да преобликује основне принципе по којима функционишу тржишта, што је довело до тога да више ни једна земља није безбедна. Државе се у било ком тренутку могу сусрести са сличним ограничењима која су уведена против Москве.
"Резултат оваквих потеза биће глобално повећање неизвесности, као и већи трошкови за потрошаче сировина", упозоравају из амбасаде Русије, додајући да је Москва уверена да ће њена нафта наставити да буде тражена, упркос свим санкцијама и манипулацијама са Запада.
Амерички "Блумберг" објавио је јуче информацију да је Европска унија успела да постигне договор о горњој граници цене руске нафте на 60 долара по барелу.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров пре два дана је истакао да је ово ограничење потпуно небитно, јер је лимит постављен изнад тржишне цене енергента. Договорена цена је виша од оне по којој Русија већ продаје већину своје сирове нафте, чиме Европа покушава да остави места за проток руске нафте на глобалном тржишту, пише "Блумберг".
У случају када би ограничење нафте било постављено превише ниско, створио би се ризик од обуставе производње нафте, што би довело до још већег повећања цена.
Ипак, како открива медиј, у плану ЕУ је и вршење ревизије постојећег ограничења, тако да се горњи лимит цене руске нафте свака два месеца смањује за око пет одсто.
Пољска и Балтичке земље биле су за одређивање доста ниже границе. Варшава је, како је пренео "Политико", предлагала суму од 30 долара по барелу.
Званичан договор по питању горње границе цене нафте из Русије мора бити постигнут до понедељка. Тада на снагу ступају ограничења Европске уније, која су претходно била усвојена у оквиру најављених пакета санкција против Кремља.
У складу са одлукама које је Запад донео након почетка специјалне војне операције у Украјини, већина земаља Г7 престаће да увози руску нафту до краја 2022. године. Забране ЕУ које се тичу других рафинисаних нафтних деривата пореклом из Русије ступају на снагу у фебруару.
Циљ ограничења је слабљење Русије.
Ипак, Кремљ активно и успешно проширује сарадњу са Истоком, док Индија постаје највећи увозник руске нафте. Из Москве поручују да потражња за руским енергентима неће престати и додају да ће Кремљ престати са испоруком нафте свим земљама које се буду придржавале планираних ограничења.
