Путин: Свеједно нам је ко је председник САД, одговор на испоруке оружја Кијеву може бити асиметричан

"Никога у Америци не занима Украјина, занима их да Америка буде моћна и велика. Не желе да дозволе успех Русије зато што то виде као претњу својој хегемонији", истакао је председник Русије Владимир Путин на традиционалном састанку са представницима међународних новинских агенција, који се сваке године одржава у оквиру Санкт Петербуршког Међународног економског форума (СПИЕФ).

Путин се осврнуо на предстојеће америчке изборе, наводећи да је Русији неважно ко ће бити на челу САД, будући да неће доћи до великих промена.

"Никада се нисмо мешали у унутрашње политичке процесе у Сједињеним Државама, па нећемо ни сада", рекао је он објашњавајући да ће Москва сарађивати са ким год изабере амерички народ.

Како је додао, никада није имао посебан однос са бившим председником САД Доналдом Трампом, упркос оптужбама да је Трамп "руски шпијун", које је Путин назвао "глупошћу".

Поводом Трампове осуде, председник Руске Федерације је оценио да у САД "користе правосудни систем за унутрашњу политичку борбу".

Како је истакао, промена политике САД према Руској Федерацији и Украјини је могућа ако САД после избора буду размишљале о јачању земље, а не о хегемонији.

Америчког председника Џозефа Бајдена Путин је назвао предвидљивим "политичарем старе школе".

Америчка тежња да буду лидери глобалног либерализма уништава их изнутра, а САД су у економском смислу правиле грешку за грешком, поручио је председник Русије.

"Председник Белорусије Александар Лукашенко и ја се знамо заиста дуго времена, и у различитим временима наш однос се другачије развијао, али је одувек заснован на заједничким интересима наша два народа. Успевали смо да нађемо решења у наизглед безизлазним ситуацијама", саопштио је Путин.

Русија би такве односе могла да има и са европским лидерима када би они имали више храбрости да бране своје националне интересе, оценио је руски председник.

О Украјини: Како је све почело

Поводом ситуације у Украјини Путин је саопштио да Русија није никога напала, већ се бранила.

УН наводе да територија има право на самоопредељење, тако да је то што је Русија признала независност ЛНР и ДНР у складу с међународним правом, додао је Путин осврћући се на то да су на Западу говорили да су на Косову деловали без Савета безбедности "јер се тамо осам година проливала крв".

"А овде, када се крв проливала осам година на Донбасу то није била крв, већ водица", рекао је Путин на састанку са представницима медија.

Запад је спречио закључивање мировног споразума између Русије и Украјине у пролеће 2022. године, иначе би рат тада био завршен.

Губици Кијева пет пута већи од руских, САД већ имају замену Зеленском

Поводом текућег сукоба, Путин је оценио да су губици Руске Федерације далеко мањи од губитака Кијева.

"Украјинска војска месечно губи око 50 хиљада људи", додао је Путин, наводећи да у истом року не могу да мобилишу више од 30 хиљада.

У Украјини се тренутно налази 1.348 руских ратних заробљеника, док је 6.465 украјинских војника у руском заробљеништву, открио је председник.

Председник Русије сматра да САД желе да Кијев спусти старосну границу за регрутацију на 18 година.

"Мислим да ће Америка натерати Украјинце да спусте минимум за регрутацију и да ће онда сменити Зеленског", оценио је Путин, наводећи да Бела кућа већ има другог кандидата. 

Он је додао да је у Украјини "јавна тајна" да је притисак на снижавање старосне границе за регрутацију дошао из САД.

Москва мора да заштити гасоводе испод Црног мора од претњи из Украјине, рекао је Путин.

"Русија је неколико пута забележила покушаје кијевског режима да изврши ударе на ове системе гасовода", нагласио је председник.

Он је објаснио да Русија жели неутралан статус Украјине.

"Неутрални статус Украјине, без улазака ни у какве блокове, ограничење у одређеној мери у наоружању и тако даље – то је свакако оно за шта је Руска Федерација заинтересована", рекао је Путин током састанка са представницима страних медија.

О глобалној економији

Русија наставља да снабдева Европу гасом преко територије Украјине, изјавио је Путин и додао да "Кина остаје главни економски партнер Русије".

Он сматра погрешном жељу Запада да успори развој кинеске економије.

"Да би западне земље биле успешне, морају да се интегришу у кинеску економију, а не да се мешају у њу", оцењује председник Руске Федерације.

Са недавно погинулим председником Ирана Ебрахимом Раисијем је, како додаје, имао добре пословне односе, а он је био поуздани партнер.

"Односи Ирана и Русије се добро развијају у више праваца", поручио је Путин.

Осврнуо се и на потресе у немачкој економији додајући да ће се "цела Европа затрести уколико немачка економија падне".

Путин је поновио да санкције нису нашкодиле руској економији и да су у том смислу планови Запада пропали.

"Хтели су да поткопају руску економију и веровали су да ће се то догодити за три, четири, шест месеци, али сви виде да се то не дешава", рекао је он.

САД својим рукама убијају долар, што подстиче прелазак на националне валуте, закључио је руски председник.

У Украјини погинуло 30 руских новинара

"Најмање 30 људи је погинуло, наших новинара и нико нам не даје прилику да истражимо шта им се догодило", рекао је Путин током састанка са представницима страних медија.

Поводом смрти америчког новинара Гонзала Лире Путин је рекао да га је "Кијевски режим у затвору мучио у буквалном смислу те речи".

Путин је додао да је Руска Федерација спремна да организује рад на истрази погибије француског новинара у Украјини упркос отпору Запада.

"Руске медије прогањају у САД и Европи", додао је руски председник наводећи да "свуда на Западу ометају руске новинаре".

Путин је на питање о америчком новинару Евану Гершковичу, оптуженом у Русији за шпијунажу, одговорио да су обавештајне службе две земље у контакту и да америчка администрација предузима кораке за његово ослобађање.

Такви контакти, према председнику, треба да се одвијају преко обавештајних служби, а не преко медија.

Европљани су навикли на благостање, које је сада угрожено

Као резултат политике власти низа западних земаља, благостање Европљана је угрожено, људи то осећају, изјавио је руски председник.

"Европске земље су углавном просперитетне државе. Главна ствар која забрињава њихово становништво је материјално благостање, али као резултат политике велике већине западних земаља, укључујући и европске земље, то благостање је сада угрожено", рекао је Путин.

Парламентарна демократија и традиционалне политичке странке у Европској унији пролазе кроз тешка времена, и кривљење спољних фактора за тако нешто је грешка, додао је.

Путин је истакао да се однос Владе Италије према Русији разликује од односа осталих западних земаља, будући да тамо није у тој мери актуелна русофобија.

Председник Русије сматра да би односи са Италијом најбрже могли да се промене када се ситуација промени.

"Макрон је више пута изражавао жељу да пошаље француске војне инструкторе у Украјину. Ако један од њих погине током руског гранатирања, Француска ће или морати да ћути или ће ући у директан сукоб са нуклеарном силом. То ће довести до катастрофалне и неповратне последице по цео свет", поручио је Путин.

Немачки тенкови у Украјини су шокирали руско друштво

Опасна је ситуација у којој земље снабдевају оружјем зараћене стране и истовремено њима "управљају", упозорио је Путин.

Он је нагласио да Русија никоме не прети – ни немачком канцелару Олафу Шолцу због испорука немачког оружја Украјини.

"Ми никоме не претимо, а посебну не лидеру друге државе. То су лоши манири. Имамо став о одређеним питањима, знамо став европских држава, укључујући и став Немачке у вези са догађајима који се дешавају у Украјини. Сви сматрају да је Русија започела рат у Украјини. Желим ово да истакнем, нико на Западу, у Европи, не жели да се сећа како је почела ова трагедија. Почела је државним ударом у Украјини", рекао је Путин.

Како је рекао, појава немачких тенкова у Украјини била је морално-етички шок за руске грађане који су имали добро мишљење о Немачкој.

"Када су се на украјинском тлу појавили први немачки тенкови, тенкови немачке производње, то је изазвало морално-етички шок у Русији, јер је однос према Немачкој у руском друштву увек био веома добар", објаснио је он.

Он је упозорио да испоруке новог наоружања Украјини уништавају односе Москве и Берлина.

"Чудно је да нико у данашњем немачком руководству не брани немачке интересе. Јасно је да Немачка нема потпуни суверенитет, али Немци су ту и о њиховим интересима треба бар мало да се размишља", закључио је Путин.

Руски одговор на испоруке далекометног наоружања може бити асиметричан

Одговор на испоруке Украјини далекометног наоружања може бити асиметричан, о томе ћемо размислити, рекао је председник Путин.

"Размишљамо о томе да, ако неко мисли да је могуће да се испоручује такво оружје у ратну зону за нападе на нашу територију и да нам ствара проблеме, зашто онда ми немамо право да своје оружје исте класе испоручимо у оне регионе света, где ће се изводити напади на кључне објекте оних земаља које то раде против Русије", рекао је Путин.

Односно, одговор може бити асиметричан, размислићемо о томе, истакао је он.

Како је истакао, напад на Руску Федерацију уз учешће западних земаља значиће њихов директан рат против Русије.

"На крају крајева, ако видимо да ове земље улазе у рат против нас, а то и јесте њихово директно учешће у рату против Руске Федерације – имамо право да одговоримо на исти начин. То је пут у озбиљне проблеме", објаснио је Путин.

О сукобу у Гази

Ми смо против тероризма у свим његовим облицима и против напада на цивиле на било ком месту и у било којој земљи, рекао је председник Русије.

Он је напоменуо да се сукоб на Блиском истоку мора решити стварањем и признавањем палестинске државе.

"Оно што се сада дешава у Гази као одговор на добро познати терористички напад у Израелу још увек није слично рату. То је више нека врста тоталног уништења цивилног становништва", рекао је Путин.

Америчка монополизација питања решавања палестинске кризе довела је до садашње ситуације у Гази, закључио је председник Русије.