Земље ЕУ потрошиле су више од 630 милијарди долара на увоз "неруског" гаса у три године до 2023. године, рекао је шеф руске нафтне компаније "Росњефт" Игор Сечин на панелу за енергетику на Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ).
"Та сума је такође једнака укупној потрошњи гаса у ЕУ у претходних осам година", истакао је шеф "Росњефта".
Већи трошкови енергената негативно утичу на енергетски интензивне секторе као што су производња челика, ђубрива, хемијска индустрија, индустрија керамике и стакла, рекао је он, додајући да производна активност у еврозони опада од средине 2022. године.
Он је нагласио да 32 одсто немачких предузећа већ планира да пренесе своје производне капацитете у иностранство због повећаних трошкова енергената који им неминовно одузимају конкурентску предност.
Извоз руског гаса у ЕУ опао је због санкција Москви, као и саботаже гасовода Северни ток, који су раније били главна руска рута гаса ка региону.
Прошле године, руски удео у увозу гаса у блок пао је на око осам одсто са 41 процената у 2021, према проценама Европског савета. У међувремену, Москва и даље чини око 15 одсто укупног увоза гаса у ЕУ, укључујући гас из гасовода и течни природни гас (ЛНГ) заједно.
Норвешка је претекла Русију и постала највећи снабдевач гаса у региону, док ЕУ повећава увоз скупог ЛНГ-а из САД и других земаља.
У октобру 2022, извршни директор "Росњефта" упозорио је да ће амбициозни план блока да одбаци руску енергију коштати европску економију до 11,5 одсто БДП-а. Он је такође рекао да би потенцијални пад у хемијској индустрији могао да достигне 20-45 одсто, док би производња металургије могла да падне за 30-60 одсто, јер су то енергетски интензивни сектори.