Русија
Анализа РТ-а: Како ће изгледати сукоб у Украјини током зиме?
Увод у предстојећу зиму укључује украјинско заузимање града Херсон, али и почетак руског гађања украјинске енергетске инфраструктуре
Међу последњим великим догађајума у сукобу у Украјини били су заузимање града Херсон и почетак интензивног руског гранатирања енергетске инфраструктуре земље. Док зима напредује и обе стране настоје да се прилагоде новонасталим околностима, поставља се питање – како ће се сукоб даље одвијати?
На то питање покушали су да одговоре Сергеј Полетаев и Дмитриј Стеванович у анализи руске и украјинске војне стратегије коју је објавио "РТ интернешенел".
Заузимање Херсона
Украјинско заузимање Херсона је у западним медијима представљено као велики тријумф украјинских снага над руским, али док административни центар Херсонске области представља значајан стратешки пункт, аутори указују да никакве борбе заправо није било.
Евакуација руске војске и цивилног становништва завршена је до 10. новембра, након чега су украјинске снаге заузеле скоро празан град без значајнијих сукоба.
По евакуацији, руска војска је спречила даље напредовање украјинских трупа, док је руска војска онемогућила њихово даље напредовање детонирањем мостова на Дњепру и успостављањем нове линије одбране дуж обала те реке.
Границе Херсонске области могле би да остану фиксиране дуж Дњепра јако дуго, можда чак и годинама, сматрају аутори.
Повлачење из Херсона у складу је са руском стратегијом каква се могла уочити од почетка војне интервенције у фебруару.
Та стратегија подразумева искључиво фокусирање на офанзиве у Донбасу и неоклевање око повлачења у случајевима где су линије одбране компромитоване и могу подразумевати губитке војних снага, указују аутори.
Док на осталим деловима фронта влада релативна тишина, у Донбасу руске снаге, укључујући и народну војску Доњецке републике (сада део војске Руске Федерације), настављају са спорим потискивањем украјинских линија одбране ка граду Атремовск, где су се борбе очекивале још у јулу.
Руско гранатирање украјинске енергетске инфраструктуре
У међувремену, Москва наставља да прецизним оружјем дугог домета гађа циљеве широм Украјине. За разлику од ранијих фаза сукоба, руске снаге редовно лансирају ракете са копна, мора или из ваздуха, док се детонација циљева изводи и "камиказе" дроновима.
Енергетска инфраструктура се показала као главна мета руских напада, што аутори образлажу високим степеном "видљивости" те инфраструктуре, али и вишеструким стратешким значајем који она има за одбрамбене способности украјинских снага.
Ти напади, између осталог, ремете логистику и комуникације украјинских снага, што може довести до постепеног губљења флексибилности и морала.
Међутим, прерано је говорити о било каквом радикалном продору, указују аутори. Ефекти тренутне стратегије су кумулативни, али могу достићи критичну фазу у блиској будућности. С обзиром на доба године, утицај на цивилно становништво биће значајан, што би, додају аутори, могло довести до трагичних призора.
Судбина "Запорожја"
Нуклеарна електрана "Запорожје" такође представља значајну ставку у сукобу. Електрана и оближњи град Енергодар се налазе под руском контролом од марта, док су украјинске снаге започеле са редовним гранатирањем "Запорожја" у јулу.
Москва тренутно апелује код Међународне агенције за атомску енергију да се бомбардовање прекине, док Кијев захтева "демилитаризацију" електране, односно да "Запорожје" пређе под украјинску контролу. Преговори око тог питања се настављају, док је сама електрана престала са радом почетком септембра.
Шта је следеће?
Кијевски режим и његови западни савезници већ истражују решења за јачање ваздушне и противракетне одбране Украјине, али и могуће измене при конструкцији адекватних система на основу досадашњег искуства при одбрани од руских пројектила.
Међутим, аутори сматрају да се на основу досадашњег приступа може закључити да Кијеву заштита инфраструктуре није увек важнија од заштите западних противваздушних ракетних система.
Реорганизација украјинске одбране могла би да подразумева и пријем нових испорука оружја са све већим дометом, попут високо-прецизних вођених "мамац" бомби (ГЛСДБ), које би биле адаптиране за лансирање из ХИМАРС и МЛРС ракетних система.
Будући да мировни преговори и даље нису на помолу, аутори сматрају да ће се руско бомбардовање високо-прецизним оружјем дугог домета наставити, изузев у случају директне интервенције НАТО алијансе, односно њених појединих чланица, што су САД и њени савезници до сад избегавали.
