Посета руског председника Владимира Путина најпре Кини, па затим ДНРК и Вијетнаму, узнемирила је Запад. Можда највећу пометњу изазвала је посета Пјонгјангу, коју су западни медији и пре Путиновог доласка са надахнућем описали као припрему за "титанску војну параду", "учење напамет руске химне на националном нивоу (почевши од дојенчади)" и готово "сликање голубова у бојама руске тробојке".
Велике и мале публикације су се надметале у сарказму и иронији о "потпуно бесмисленом сусрету два лидера". Међутим, светлуцава забава и токови запањујућег хумора изненадно су престали.
Штавише, та посета је показала да је историјска не само за две земље, већ и за цео источноазијски регион. Ким Џон Ун оценио је да је у време Путинове посете "цео свет са великом пажњом окренуо поглед ка Пјонгјангу".
Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић наводи за РТ Балкан да је руски председник Владимир Путин одавно рекао да "Русија мора бити неколико корака испред оних који су њени противници".
"Након што је амерички председник Џозеф Бајден потписао споразум о безбедности и сарадњи са Украјином, затим након тог 'мировног састанка' у Швајцарској, где је било више речи о повећању испорука модерног наоружања Украјини – скидању ограничења за употребу дугометног и средњеметног наоружања да се користи против Русије – Москва шири и учвршћује пријатељство са Кином, ДНРК, Вијетнамом и јача свој утицај на глобалном плану", наводи наш саговорник.
Јовановић истиче да Русија учвршћује пријатељство посебно на Глобалном југу, тачније глобалној већини светске заједнице, као и да сви ти споразуми који су потписани са Кином, ДНРК и Вијетнамом не учвршћују само билатералну сарадњу, већ и савезништво у борби за нови мултиполарни светски поредак, заснован на равноправности свих земаља и на не мешању у унутрашње послове.
Како наводи, све те посете и потписана документа представљају јачање глобалне позиције Русије и њене улоге у демократизацији светског поретка, на основу мултиполарности, а уједно представља и део припрема за предстојећи самит БРИКС-а у Казању, где је Русија домаћин.
"То су посете које имају и билатерални и шири међународни значај. Русија на овај начин подсећа и на баштину СССР-а, који је многим земљама помогао у ослобађању од колонијализма и стицању, или одбрани независности. То се посебно односи на земље Африке. Овде се то ради о Вијетнаму, као о једној од важнијих азијских земаља и Индо-пацифика", указује Јовановић.
Према његовим речима, једним делом то представља и реаговање на све оно што чине САД.
"Ако оне раде на немогућем очувању униполарног светског поретка и старим методама дисциплиновања, Путин ради методама подстицања независности, самосталности и учвршћивања курса ка мултиполарном светском поретку", закључује Јовановић.
Путин упозорава Запад да би напад на Русију значио напад на њеног партнера
И спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић оцењује да је прошла седмица била изузетно динамична, пре свега зато што је Путин изнео мировну иницијативу за Украјину, а онда сео у авион и за три дана прешао десетине хиљада километара и закључио два значајна документа.
"Више пажње привлачи споразум са ДНРК због свог члана 4, који јако подсећа на члан 5. из споразума НАТО чланица, који каже да у случају агресије на једну од страна потписница споразума, да је друга страна обавезна моментално и свим средствима помогне свог партнера. Стиче се утисак да је ово у ствари била једна изузетно добро одиграна шаховска партија руског руководства. Они су прво понудили мировни споразум, и то дан уочи релативно неуспешног скупа у Швајцарској, а онда је овим новим споразумом са Пјнгјангом, послао веома упозоравајућу, тачније другу поруку", наводи Коркоделовић.
Он наводи да је прва Путинова порука изнета у мировном плану, када је рекао да "свака наша следећа понуда биће гора", а да је овом понудом поручио Западу, уколико ви доведете 500.000 војника у Украјину, пошаљете Ф-16 и будете продужавали домет ваших ракета ка територији Русије, "ми смо спремни да видимо са нашим савезником, на Далеком истоку шта и како даље".
"Путин упозорава Запад да би напад на Русију значио напад на њеног партнера, који је нуклеарна сила и има ракете 'хвасонг 16', које могу да досегну до континенталне Америке, а на пола пута од тога је главна америчка војна база на Пацифику – Гуам. То је веома озбиљна порука која ће тек бити анализирана", поручује наш саговорник.
Како додаје, путовањем у Вијетнам, који је једна регионална сила – земља од 100 милиона становника, са врло добрим економским показатељима, чланицом АСЕАН-а – Путин је желео да на неки начин ојача то партнерство, јер је било доста показатеља да последњих година та земља, која има компликоване односе са својим великим суседом, Кином, све више развија односе са САД.
"Путин је успео да се договори са вијетнамски руководством, у том освеженом о свеобухватном стратешком споразуму са Вијетнамом, да буде одредба да ниједна од тих двеју страна потписница неће радити на штету једне од њих у дослуху са неком трећом силом. То може да подразумева да Вијетнам не жели да има ништа са размирицама између Вашингтона и Москве, који такође има неутралан став о рату у Украјини, а и није присуствовао конференцији у Швајцарској нити је увео санкције Русији", истиче Коркоделовић.
Према његовим речима, Путин проширује деловање руске такозване динамичне дипломатије у Индо-пацифички регион, а друга ствар је да он веома гласно поручује Западу, уколико будете интенвизирали рат у Украјини и ако то значи напад на Русију – имаћете проблеме на другом крају евро-азијског континента.