Ограничења рада западних медија у Русији само су одговор на сличан потез ЕУ, а не "одмазда против новинарства", поручила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова на свом телеграм каналу.
Захарова је тако одговорила на изјаву портпарола америчког Стејт департмента Метјуа Милера, који тврди да руска влада "уништава новинарство у земљи".
"Одмазда је забрана руских медија у ЕУ, али Стејт департмент поново криви Русију за све", рекла је Захарова, питајући се и да ли је став Вашингтона резултат америчке ароганције, глупости или једноставно део јединственог концепта "либералне демократије".
Руски медији већ дуже време трпе прогон и цензуру на Западу, а након што је Савет Европске уније 17. маја донео одлуку о такозваној "забрани емитовања" на својој територији одређених медија, укључујући руске "РИА Новости", "Известију", "Росијску газету" и "Глас Европе", Москва је увела ограничења неким западним медијима.
Међу њима су публикације из више од 20 земаља ЕУ, међу којима су аустријска државна телевизијска и радио-компанија ОРФ, мађарски интернет портал 444, немачки листови "Шпигл", "Ди Зејт" и "Франкфуртер алгемајне цајтунг", као и шпански листови "Мундо", "Паи", агенција ЕФЕ, италијански листови "Стампа", "Република", телевизијска кућа РАИ, француски листови "Монд", новинска агенција Франс прес, "Политико"…
Ограничења су уведена за 81 медиј из 24 земље – Аустрије, Белгије, Бугарске, Мађарске, Немачке, Грчке, Данске, Ирске, Шпаније, Италије, Кипра, Литаније, Летоније, Малте, Холандије, Португала, Румуније, Словачке, Словеније, Финске, Француске, Чешке, Шведске, и Естоније.
Министарство спољних послова Русије истакло је да је "руска страна више пута и на различитим нивоима упозоравала да политички мотивисано узнемиравање руских новинара и неосноване забране руских медија у ЕУ неће проћи без реакције".
Оцењујући свој потез као "пропорционалне контрамере", министарство је поручило да ће, уколико Брисел укине ограничења која су уведена према руским медијима, "и руска страна преиспитати своју одлуку".