Нови руски борбени ледоломац, познат као пројекат 23550 "Иван Папанин", започео је фабричка испитивања на мору, сигнализирајући појачани стратешки фокус Русије на Арктик услед "новог хладног рата у настајању", преноси "Ејжа тајмс".
Према ранијем писању портала "Вар зоун", поменути ледоломац је дизајниран не само да се креће кроз лед, већ је и наоружан и има потенцијал да буде опремљен крстарећим ракетама.
Пловило, изграђено у "Адмиралитетским бродоградилиштима" у Санкт Петербургу, првобитно је требало да буде уведено у оперативну употреби 2023. године, али се због сукоба у Украјини и фокусирања одбрамбене индустрије на друге пројекте суочило са одређеним одлагањем.
Наоружање "Ивана Папанина" укључује прамчани топ АК-176МА калибра 76 мм, а брод може бити опремљен вертикалним контејнерским лансерима за крстареће ракете из породице "уран" и "калибар", што би значајно побољшало његове борбене способности.
Осим тога, нови ледоломац на располагању има четири тешка митраљеза "корд" у калибру 12,7 мм, осам система ПВО "игла" или "верба", а за потребе борбе са подводним пловилима на располагању има један противподморнички хеликоптер Ка-27, стациониран на крменом делу.
Борба за Арктик
Русија све више ради на развоју флоте ледоломаца која тренутно броји око 40 бродова способних за пловидбу у залеђеним морима, укључујући јединствену класу пројекат 23550 посебно дизајнирану за борбу и пробијање леда дебљине до 1,6 м.
Увођење новог брода у Северну флоту одржава шире интересе Русије и намеру да загосподари арктичком рутом, која би у наредних неколико година могла да постане кључна путања за комерцијална теретна пловила.
Осим тога, овај део руске морнарице представља један од кључних фактора у стратегији нуклеарног одвраћања, чему у прилог сведочи и изградња нове војне инфраструктуре, демонстрирање способности нуклеарних подморница у њеном саставу да израњају кроз дебео слој леда, као и интегрисање "посејдона" – подводног дрона наоружаног нуклеарним бојевим главама на њих.
Тако је Немачки институт за међународне и безбедносне послове у свом извештају из новембра 2020. године изнео процену да је главни задатак Северне флоте заштита подморница опремљених нуклеарним балистичким ракетама, које чине две трећине средстава за стратешко одвраћање руске морнарице.
Такође, према подацима поменутог документа, Северна флота би у случају већег сукоба имала задатак да обезбеди приступ Атлантском океану, истовремено спречавајући кретање непријатељских снага са руског Арктика, тиме штитећи своје нуклеарне подморнице и чувајући способност за други (нуклеарни) удар.
Ово потврђује и амерички Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС), који је у јануару 2023. године објавио чланак у ком се наводи да руске арктичке јединице и даље одржавају способност другог нуклеарног удара, упркос материјалним и људским губицима у сукобу у Украјини.
Аутори са немачког института наводе и да "иако Русија одржава дефанзивни став на Арктику, она је спремна за наглу ескалацију у случају сукоба, укључујући и потенцијалне офанзивне операције како би одбранила свој бастион (флоту) и ако је могуће окупирала северне делове Скандинавије".