Фудбал не иде нигде – Шпанија је првак Европе!

Историјске вечери на "Олимпијском стадиону" у Берлину, Шпанија је постала најтрофејнија Европска репрезентација – дошла је до четврте европске титуле.

Фудбал се не враћа кући, не иде, заправо нигде - ту је где и треба да буде. Трофеј иде најбољем тиму, који је показао најбољи и најлепши фудбал на овом турниру.

Шпанци су самоуверено ушли у финале.

Имали су лопту у ногама, играли стрпљиво и смирено, али нису стварали конкретне шансе.

Наравно, томе су допринели и Енглези, који су у финале ушли осокољени победом над Холандијом.

Ипак, Герет Саутгејт је одлучио да се лопта препусти противнику, па су Енглези чекали прилику из контранапада.

Као и на многим утакмицама на овом турниру, и на овој је први део игре жртвован у част модерног фудбала – без прилика, без напада, без темпа и ритма.

На прву добру шансу, прво узбуђење на мечу, чекало се до последњих тренутака првог дела игре.

После прекида, лопта је пала на ногу Фила Фодена, а фудбалер Манчестер ситија је учинио једино што је могао – шутирао из прве, али право у Унаија Симона.

Навијачи Шпаније су се забринули на почетку другог дела игре, пошто је из игре због повреде изашао Родри. Уместо њега, заиграо је Марин Зубименди.

У прва три минута наставка, виђено је далеко више него у читавом првом полувремену.

Најзначајније, виђен је гол.

Одлична акција Шпанаца, Ламин Јамал (најмлађи учесник финала Европског првенства са 17 година и једним даном) послао је лопту са десног бока, на другој стативи је сачекао Нико Вилијамс, а онда прецизним ударцем сместио у мрежу.

Иако  капитен Хари Кејн одмах покушао да подигне еипу и да им каже да наставе у истом ритму, Енглези су потпуно пали након примљеног гола.

Већ у наредном нападу, Шпанци су могли да удвоструче предност.

Вилијамс је додао до Данија Олма, овај већ пријемом избацио чувара, али је ужасно шутирао из одличне ситуације.

Шпанци су "осетили крв", притисли и створили неколико прилика из паничних реакција Енглеза.

Алваро Мората је једном био себичан, па затим и непрецизан, а мало је фалило и да Нико Вилијамс поново затресе мрежу.

Успели су Енглези да се ослободе притиска и полако почели да преузимају иницијативу.

Храбар потез је направио Герет Саутгејт, пошто је после сат времена игре заменио најбољег стрелца у историји – Харија Кејна, а прилику је пружио Олију Воткинсу, који је Енглезима "чекирао" карту за финале.

И када су Енглези изгледали опасније, Шпанија је могла до до другог гола.

Муњевита контра, Јамал се наместио и лепо шутирао, али је Џордан Пикфорд одлично реаговао и сачувао мрежу.

Саутгејт је направио још једну значајну измену – извео је Кобија Мејнуа, а увео Кола Палмера.

Фудбалер Челсија је, само три минута касније, вратио Енглеску у живот.

Белингем је одложио лопту за Палмера, а овај прецизним и довољно снажним ударцем са дистанце, погодио сам угао Симоновог гола и донео изједначење.

Сасвим очекивано, након изједначења, мање су ризиковали и једни и други.

Спорији ритам је умало прекинуо голом Јамал у 82. минуту, али је Пикфорд још једном одлично реаговао и сачувао гол.

Драма је достигла врхунац у 87. минуту, када је Шпанија дошла до нове предности – Кукуреља је убацио лопту пред гол, Микел Ојарзабал, још један играч који је у наставку добио прилику, скренуо је лопту у мрежу и довео Шпанију надомак новог трофеја.

Енглезе је мало делило од новог изједначења. Заиста мало – неких десетак центиметара.

Деклан Рајс је шутирао главом после прекида, Симон је одбранио, а онда је Марк Гуеји покушао главом, али је Дани Олмо на гол линији зауставио лопту.

Четири минута судијске надокнаде није било довољно Енглезима да дођу до изједначења, па ће "горди албион" морати да настави са чекањем првог европског трофеја.

Јамал је проглашен за најбољег младог фудбалера шампионата, док је Родри однео пехар намењен најбољем играчу.