А њу је јуначком игром у Паризу заслужио победом у спектакуларном финалу против Карлоса Алкараза - 7:6, 7:6!
Освајач 24 гренд слема стигао је на своје пете Игре, после три пораза у полуфиналима, после једне бронзе, оне из 2008. године, и са идаље огромном жељом да својој Србији донесе злато које је некада било незамисливо.
Али све што је незамисливо, Ђоковић је у протеклих 16-17 година успео да оствари. Када је дошао надомак тога да на његовим грудима засија златна медаља, није устукнуо и показао је 16 година млађем Алкаразу како бије јуначко срце.
У првом сету, дугом 93 минута, Новак је толико пута деловао "на конопцима", на ивици да не издржи ритам који је постављао Алкараз. Али када год се чинио да је у проблему, Ђоковић је проналазио решење, пре него што је у напетом тај-брејку првог сета успео да "веже" четири поена и стигне на пола пута до победе.
Тада је на стадиону "Филип Шатрије" почело славље српских навијача, али морало је још много да се причека на коначан тријумф. Ни у другом сету није било брејкова. Све брејк шансе, и Србин и Шпанац успевали су да осујете и сачувају, па се морало у нови тај-брејк.
Тамо је Ђоковић опет први направио мини-брејк, али је овог пута Алкараз успео да узврати истом мером. У поену у ком је Париз одзвањао од Новаковог стењања, сваки ударац бивао је све јачи и разорнији, док коначно није пробио сву жилавост ривала. И од тада више није било повратка.