Понос Карабурме – Василије Мицић добио мурал на школи "Јован Цвијић"

Реч је о школи у улици Данила Илића коју је наш бронзани репрезентативац похађао и где је сањао велике снове и победе на спортским теренима.

Истовремено, никада није запостављао школске обавезе, учење и образовање и трудио се да на сваком кораку буде најбоља верзија себе.

У част тих вредности и успеха које Васа годинама остварује, направљен је мурал – дело уметника Марије и Стевана Шолна, уз подршку бренда "Адидас", који покрива површину од 100 квадратних метара.

Већ при првим детаљима на зиду видело се одушевљење целог комшилука, где је Мицић и одрастао, и извесно је да ће постати симбол овог дела Београда.

Под иницијативом директорке школе Валентине Панђаитан, мурал ће трајно стајати као подсетник на нераскидиву везу између Васе и ове образовне установе, која се на Старој Карабурми налази још од 1923, што је чини једном од настаријих школа у нашој престоници.

"У нашој школи волимо да кажемо: 'Једном у школи Јован Цвијић, заувек у  нашем срцу.' Васа је најбољи пример тога, јер нас никада није заборавио, иако је прошло више година откако је седео у нашим клупама", истакла је директорка.

"И даље смо у блиском контакту, пратимо његове утакмице и каријеру, а међу првима му честитамо на великим успесима. Он нас, с друге стране, увек радо посети кад год може. Већ дуже време смо планирали овај пројекат, и није могла постојати боља прилика за његову реализацију."

Говорила је и о самом делу које ће красити зграду школе.

"Уметници су одрадили сјајан посао, а 'Адидас' је препознао значај идеје и омогућио да она постане стварност. Ђаци су одушевљени, а ових дана примећујемо гужву око школе јер сви желе да виде мурал и да их то инспирише да буду попут Васе Мицића. Пресрећна сам због тога, јер је управо то био мој циљ када сам покренула ову иницијативу."

Брачни пар Шолн, Марија и Стеван, из атељеа "Marija i Stevan Šoln Marg & Wunste", дали су свој допринос пројекту преносећи огроман портрет на зид висине девет метара.

Рад на муралу трајао је три дана, а цртеж на зиду је савршено дочарао динамику и енергију коју наш познати плејмејкер уноси у утакмице.

"За израду мурала ових димензија била су потребна три интензивна дана рада, од свитања до сумрака, како би скица у потпуности оживела на зиду. Тимски рад је био кључан за успех пројекта. Поред Марије и мене, желим посебно да похвалим школу као домаћина. Њихова подршка је била изванредна, а они су се показали као једни од најбољих домаћина са којима смо радили", објашњава Стеван.

"Мурал је динамичан и шарен и савршено осликава дух деце која похађају ову школу. Користили смо комбиновану технику сликања спрејом, која је идеална за реалистичне портрете, и фасадне боје, које су гушће и помогле су да покријемо делове зида у лошијем стању. Првог дана најважније је било прецизно пренети скицу на зид техником мреже, где смо зид поделили на квадрате, а сваки квадрат је садржао део цртежа. Другог дана, најузбудљивијег за посматраче, почели смо са фарбањем. Фасадне боје су коришћене за позадину, док смо спреј боје употребили да оживимо Васину силуету и лице. Трећег дана посветили смо се финалним детаљима и доради, како би мурал савршено одразио оригиналну скицу."

Пројекат посвећен Васи су прихватили са посебним ентузијазмом, јер сматрају да је изузетно важно да особе које представљају позитиван узор деци добију своје место на муралу.

"Васа Мицић је у овом крају један од омиљених личности, не само зато што је похађао ову школу, већ и због својих кошаркашких успеха, којима тежи велики број садашњих ђака и деце из овог краја. Он већ представља узор и локални симбол, кога сви изузетно воле и цене. За мене је овај пројекат био посебан јер ме је на неки начин Васа вратио у детињство. Бавила сам се кошарком седам година, баш у периоду основне школе, и то су биле златне године наше кошарке, када смо освајали највише и када су кошаркаши постали прави идоли", открила је ауторка Марија.

Посебан осврт био је на успех српских кошаркаша у Паризу.

"Њихово понашање, однос према спорту, нацији и свему што су постизали, инспирисало нас је и пружало нам осећај важности који смо тражили током одрастања. Тимски спорт, а посебно кошарка, увек је неговао дух пријатељства, стварајући везе које трају цео живот. Зато ми је било посебно драго што сам се у ова три дана вратила у прошлост, двадесетак година уназад, и кроз рад на муралу поново осетила ту повезаност. Док сам гледала децу која су пролазила поред мурала, препознала сам у њима иста очекивања од пријатељстава, школских баскет мечева и идола, као што смо и ми некада имали", закључила је Марија Шолн.