Случајности не постоје. Аргентина већ 36 година чека да се врати на светски трон и много је рана отворено у међувремену. Финале у Италији 1990. Финале у Бразилу 2014. Дебакл из 2002. и распореност против Француске у Русији пре четири године. Ово је последњи поход Лионела Месија на једини трофеј који му недостаје.
Хрватска сања ново финале Мундијала. Оног лета '98 у Француској су остали на корак од незамисливог, 20 година касније су се дрзнули да то и остваре. Сада на челу са Луком Модрићем желе да се усуде и Аргентини отворе нове ране. Да зауставе Месијеву чету. Тај судбоносни сусрет Луке и Лионела не може бити случајан.
Био је 1. март 2006. године. У Базелу, у тој увек неутралној Швајцарској, први пут су се сусрели њих двојица. Хрватска и Аргентина играли су пријатељску утакмицу, нестрпљиво ишчекујући лето и Мундијал у Немачкој.
Тешко да ико памти да је Хрватска и тада умела да изађе на крај са "албиселестеом". Било је 3:2 за "ватрене", а ређали су се голови Ивана Класнића, Дарија Срне и Дарија Шимића. Да, толико је то давно било.
Али историја је хтела да тај сусрет буде судбински двојицу играча који данас заслужују акроним "ЛМ10". Лионел Меси је већ у шестом минуту те утакмице у свом, месијевском продору, затресао мрежу Стипеа Плетикосе. Био је то његов први од до сада 95 голова у чувеном плаво-белом дресу.
Касније, у 80 и неком минуту, на терену се појавио 20-годишњи Лука Модрић. Био је то деби талентованог фудбалера, први од 160 у дресу Хрватске. А шта је све само стало у каријерама двојице "ЛМ10" за ових 6.131 дан који су од тада прошли.
Иако се дуго није чинило да ће тако бити, Модрићев и Месијев пут почеће све чешће да се преплићу. Од тог пријатељског двобоја у Базелу, проћи ће пуних шест година док се не буду поново нашли на терену један против другог, све док рођени Задранин не пређе из Тотенхема у Реал Мадрид.
Модрић је наспрам Месија стајао у три финала и сва три пута излазио као победник (два финала Суперкупа Шпаније и један Куп краља). Срели су се на терену у чак 26 утакмица, и Модрићеви тимови су до сада били бољи, са 12 победа спрам девет пораза.
Али ништа од тога неће болети Месија - и што би, после свега што је освојио? - ништа као оно "крварење" у дебаклу 0:3 са прошлог Мундијала. Е то је већ друга прича. Тај ожиљак из Нижњег Новгорода Месија сигурно још увек сврби. Док је Лео био беспомоћан поред Салвија, Мезе, Переза, Акуње и Меркада, Хрвати су плесали као никада пре.
Модрић је био стрелац другог поготка на мечу, док је Иван Ракитић, тадашњи Месијев саиграч из Барселоне, до краја зарио бодеж у рањену Аргентину. Исте ране ће Килијан Мбапе и моћни Французи добро посолити у осмини финала, али пораз од Хрватске је био тај после ког је свима било јасно - ова Аргентина неће далеко.
Но, нова Аргентина из 2022. је шампион Јужне Америке. Има старију, али моћнију верзију Месија него што је то било у Русији. Има и бољи тим, иако појединци немају подједнако звучна имена. Ако је Лео први трофеј у дресу који је некад носио Марадона могао да подигне усред Рија, победом над Бразилом, онда је јасно да су његова плећа ослобођена доброг дела притиска. Игре у Катару то доказују.
Али путеви два велика мајстора, која ће се у уторак (20.00) срести на центру стадиона "Лусаил" најлепшу раскрсницу имали су пре скоро тачно три године. Лионел Меси је у Париз дошао по рекордну шесту Златну лопту у каријери, а на свечаној церемонији награду му је лично предао претходни победник - Лука Модрић.
Био је то неуобичајен, али прави шмекерски гест једног великог играча другом. Јасно је да случајности не постоје. Сада ће се њих двојица великана руковати и пред полуфинале Светског првенства у Катару. Можда ће се и сетити те децембарске ноћи из 2019. Само, на терену један другом неће предати ништа.
Па да видимо ко ће којим путем даље...