Фудбалери Шпаније су у уторак увече против Србије још једном демонстрирали зашто су најбољи на "старом континенту", испратили су "орлове" са три гола у мрежи, а могли су да дају још толико.
Европски првак из Немачке наставио је доминацију лепршавом и модерном игром, за коју је најзаслужнији селектор Луис де ла Фуенте.
Шпански стручњак, који је освајао титуле са свим млађим селекцијама, преузео је национални тим у деликатном тренутку, вратио култ репрезентације и експресно је попео на кров Европе.
Међутим, ни то није било довољно да се замаскирају лоше стране у тамошњем фудбалу и катастрофалан рад Фудбалског савеза Шпаније, што сада утиче и на рад овог 63-годишњака.
Савез тренутно нема предсендика, води се битка за власт после афере са Луисом Рубијалесом, који је морао да се повуче након сексуалног узнемиравања фудбалерке Џени Ермосо.
Наследио га је Педро Роча, који је до 16. јула био вршилац дужности, након чега га је спортски суд суспендовао на две године.
Уследили су избори, који ће морати да буду поновљени и за све то време испаштају они који су "црвеној фурији" вратили стару славу, пре свих Де ла Фуенте.
Селектор још није добио нови уговор, годишња плата му је само 600.000 евра, што је, примера ради, скоро па двоструко мање од примања српског селектора Драгана Стојковића Пиксија. Због тога је одлучио да дигне глас...
"Не знам да ли се икада у историји десило овако нешто, имам исте услове као када сам унапређен из репрезентације до 21 године. Било би поштено да сам већ потписао нови уговор", почео је Де ла Фуенте у једном обраћању новинарима.
"Волео бих да се то реши за добробит шпанског фудбала, да донесе мир и стабилност. Разумем да постоје страхови и сумње везане за мој статус. Немам ништа против да сачекам да дође други председник, али изборни процес може да буде одложен до децембра. Ово мора да се реши пре краја године."
Шпанија је доминантно освојила ЕУРО, а селектор умногоме помогао да тамошњи фудбал има нове звезде попут Ламина Јамала и Ника Вилијамса, али и да репрезентација уопште не зависи од два највећа клуба – Реал Мадрида и Барселоне.
"Да ли сам уображен? Нисам! А да јесам, имао бих разлог због чега да будем. Неко други би да је на мом месту, у оваквим околностима, користио харизму, али ја се ослањам на скромност и пристојност, само што ме понекад изнериврају. Ту ћу се зауставити..."
Ако не рачунамо трофеј светског шампиона, који се налази у витринама Аргентине, Де ла Фуенте је све остале велике трофеје донео Шпанији.
"Вратили смо дух какав је постојао 2010. године и то је нешто чиме би се требало поносити. Узбуђен сам што сам доживео овако нешто. Људи су срећни када Шпанија игра и то се види. Узбуђен сам што видим реакцију градова као што су Кордоба и Мурсија, што је импресивно, јер живим у Шпанији и имам ову базу навијача."
Подвукао је да је у питању тим свих Шпанаца.
"Овде нема клубова, то је репрезентација. Чуди ме да ови фудбалери изненаде неке професионалце. Немају исти значај као други у медијима, али их добро познајем. Направио сам мало грешака откако сам стигао овде. Испуњавао сам ствари које сам рекао да ћу испунити. Да видимо да ли се неко сећа тога", закључио је Луис де ла Фуенте.
Према писању шпанског "Аса", његов однос са ФС Шпаније је на прагу пуцања. Поред одуговлачења са потписивањем новог уговора, није задовољан ни комуникацијом са његовим агентима.
Ипак, мораће и он мало да сачека како би добио нови уговор, а уколико се то ускоро не деси, Шпанија би могла да остане без једног од најбољих тренера у историји репрезентације.